Анаксагора
Анаксагора
Објављено: 09. Новембар 2014.
По Анаксагори, праначело не може доћи ни од ватре, ни воде, ни од ваздуха или атома, па чак ни од бесконачног, нити су мера и број довољни узроци за сврховитост, разложност у човеку и свету, него само нешто само по себи разумно и добро. Разлог зашто је свака поједина ствар, биће, као и свака ужа и шира целина таква каква јесте није никако једна материјална ствар наспрам друге материјалне ствари, него највиша сврховитост Νοϋς-а, једног највишег: разума, ума, духа...одвојеног од свих праделића свега помешаног у свему (хомеомерија).
[...]
О бесконачности и коначности
Филозофија и филозофија
Објављено: 14. Април 2015.
За царство Божије човек треба бити мери царства вечног. Да воли Бога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом и ближњега својега као самога себе. Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш, и остане колико хоћеш. Да има безмерје вере, милости, стрпљења, мудрости да као духовно рођени човек, царствени, небески прима и даје богатство љубави од Бога у највишој лепоти, истини, добру ...
[...]
Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.
Кант
Објављено: 17. Новембар 2014.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић