Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 11. Децембар 2025.

Tomislav Novakovic

Метафизика српског језика

Метафизика језика
Објављено: 08. Новембар 2014.

Метафизика српског језика

Иако су слова А и Е први самогласници, у српском језику ни једна реч не почиње са тим словима, већ у најбитнијим речима: Ја, Јесам, Јести, Јесте,  Језик, Језгро, Јако, Јасно, Јавно, Јаје,  Једе, Је.е, Једнако, Једно, Један...увек стоји Ј испред А и Е.


 

[...]

Kвадратурa круга у чистој вољи и једној слободној властитости

Наука и религија
Објављено: 09. Новембар 2014.

 Kвадратурa круга у чистој вољи и једној слободној властитости

Ко што окрет праве дужи исправља криво у правилно  криво, тако чиста воља све криве мисли, речи, одлуке, дела у исправно, право...

 

 

[...]

Благодарје: Мудрост која нам је потребна

Филозофија и религија
Објављено: 19. Август 2020.

Благодарје: Мудрост која нам је потребна

Само кад воли и говори истину човек излази из граница својих очију, свога разума и види другог човека, другу личност. Истина је мирис, вечни духовни свештеник који буди, узбуђује срце, душу, тело, освећује за укус љубави, а љубав онај вечни цар у чистом срцу из царства небеског, Бог сам...

[...]

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана