Привид трансцендентализма
Кант
Објављено: 09. Новембар 2014.
Иако на први поглед изгледа да Кантов трансцендентализам показује да се све спољашње управља према унутрашњем, слепи садржаји према празним формама, највиши став његове трансценденталне аналитике „услови могућности искуства уопште су у исто време и услови могућности предмета искуства“ управо доказује супротно: да се унутрашње управља према спољашњем, празне априорне форме према слепој садржини!
[...]
Најправеднији политички систем
Филозофија политике
Објављено: 09. Новембар 2014.
Као што човек влада собом само када бољи део влада горим, тако и држава влада собом само када бољи део влада горим. Само када влада бољи и способнији део народа, влада народ, а када влада гори и неспособнији, он прво поробљава бољи део народа, а затим и цео народ. Када бољи део, влада горим то чини бољим човека и државу, јача слободу човека и слободу државе, а када влада гори део, то не само да прави горе људе и гору државу, слаби слободу човека и слободу државе, производећи: тиранију, олигархију, анархију, него води у поробљавање тог народа, државе од стране других народа, државa...
[...]
Личност и технологија
Филозофија и наука
Објављено: 11. Децембар 2015.
Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...
[...]
Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.
Кант
Објављено: 17. Новембар 2014.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић