Homo homini lupus est и homo homini homo est
Практична филозофија
Објављено: 05. Фебруар 2015.
Ако важи homo homini lupus est, онда је природни закон за одржањем јединке, врсте, првостепен. Ако важи homo homini homo est, онда слободна воља душе у првостепеном чину добра стоји испред закона природе, нужности одржања, а активна праведност утемељује као одбрана од зла када је нарушено првостепено добро. У оба случаја морални закон није првостепена суштина човекова него нешто изведено.
[...]Личност и технологија
Филозофија и наука
Објављено: 11. Децембар 2015.
Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...
[...]
Благодарје:Није знање светлост него је светлост знање
Наука и религија
Објављено: 12. Новембар 2020.
Kога води само светлости спољашњег знања, тај врло често неће знати ни шта да уради, ни како то да уради, ни када то да уради...
A кога води унутрашња светлост највишег добра изнад сваког знања, тај ће знати и шта да уради и како то да уради и када то да уради..
[...]
Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика
Филозофија и филозофија
Објављено: 24. Март 2017.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
По речи Христовој, царству небеском је најближе дете које се игра.
Игра се суштински, више него сваки човек по чистој љубави, не узноси се, опрашта...
Само просто опраштање срца шири душу у духовно пространство чисте радости, игре, а оно што човек зове “игром“, често је далеко од те радости.
Тај повратак детету, значи да човек не сматра да је пред Богом зрео, прав, него заувек дете које чисте мисли, осећаје предаје са поверењем вечном родитељу – Богу.
Све су Божије заповести дате за најузвишенију игру љубави из вечног живота и нарушавањем тих правила та духовна радост се губи.
Томислав Новаковић