Наука и метафизика
Филозофија и наука
Објављено: 07. Новембар 2014.
Када нестану све опште и нужне релације простора–времена–материје–енергије астрофизике или се врати у свемогућност, неодређеност микрофизике тада се скаче у надматематичко creatio ex nihilo, у стварајућу слободу старије метафизике
[...]
Зашто је нешто а не ништа?
Наука и религија
Објављено: 17. Новембар 2014.
Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од другог нечег или све од ничег
[...]Аристотелово учење о Богу
Аристотел
Објављено: 08. Април 2017.
Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.
[...]
Хегелова самоспознаја духа као спознаја себе и самоспознаја себе као спознаја духа
Хегел
Објављено: 05. Новембар 2014.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
По речи Христовој, царству небеском је најближе дете које се игра.
Игра се суштински, више него сваки човек по чистој љубави, не узноси се, опрашта...
Само просто опраштање срца шири душу у духовно пространство чисте радости, игре, а оно што човек зове “игром“, често је далеко од те радости.
Тај повратак детету, значи да човек не сматра да је пред Богом зрео, него заувек дете које своје мисли, осећаје предаје са поверењем вечном родитељу – Богу.
Зрелост нема никаквог смисла пред Богом, а у задњем смислу, ни пред човеком...
Све су Божије заповести дате за најузвишенију игру љубави из вечног живота и нарушавањем тих правила та духовна радост се губи.