Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 19. Октобар 2020.

Tomislav Novakovic

Атомика

Кантово схватање уобразиље

Кантово схватање уобразиље

Атомика
Објављено: 17. Јануар 2018.

Иако Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља!

 


детаљније

Трансцендентални шематизам

Трансцендентални шематизам

Атомика
Објављено: 03. Јануар 2018.

Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције  схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, Кант са трансценденталним шематизмом много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него  разума и унутрашње чула–опажаја времена!

детаљније

Атомика као метод

Атомика као метод

Атомика
Објављено: 22. Новембар 2014.

Атомика, као микроаналитичко становиште не запоставља ни најмању тешкоћу,  некада скривену само у једној речи, реченици, нити заобилази она најтежа места неке теорије, јер се врло често иза те „тачке сумње”  крије плодно зрно, семе највећег открића, решења. Зато постепено расплиће сва та замршења, све док у “жижној” тачци једне јаке идеје не достигне “ланчану реакцију“ неизмерне енергије истине, схвати, обухвати све могуће аспекте свеобухватног решења.

детаљније

Да ли је постојање предикат

Да ли је постојање предикат

Атомика
Објављено: 21. Новембар 2014.

Ако се из Кантове тврдње: "Биће није реалан предикат", избаци (као сувишна) реч реално то је сада типичан суд традиционалне метафизикегде биће никад није ни било предикат, него старија супстанцијалност – и значи нешто сасвим супротно од онога што је Кант хтео да каже!

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

 

Томислав Новаковић

Видео дана