Атомика
Кантово схватање уобразиље
Атомика
Објављено: 17. Јануар 2018.Иако Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља!
Трансцендентални шематизам
Атомика
Објављено: 03. Јануар 2018.Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, Кант са трансценденталним шематизмом много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него разума и унутрашње чула–опажаја времена!
детаљније
Атомика као метод
Атомика
Објављено: 22. Новембар 2014.Атомика, као микроаналитичко становиште не запоставља ни најмању тешкоћу, некада скривену само у једној речи, реченици, нити заобилази она најтежа места неке теорије, јер се врло често иза те „тачке сумње” крије плодно зрно, семе највећег открића, решења. Зато постепено расплиће сва та замршења, све док у “жижној” тачци једне јаке идеје не достигне “ланчану реакцију“ неизмерне енергије истине, схвати, обухвати све могуће аспекте свеобухватног решења.
детаљније
Да ли је постојање предикат
Атомика
Објављено: 21. Новембар 2014.Ако се из Кантове тврдње: "Биће није реалан предикат", избаци (као сувишна) реч реално то је сада типичан суд традиционалне метафизике – где биће никад није ни било предикат, него старија супстанцијалност – и значи нешто сасвим супротно од онога што је Кант хтео да каже!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Као што телу није потребна памет да позна ваздух, тако ни души, која духом oживљује, да позна Свети Дух.
Само је довољно да у срцу нема лаж и зло.
Лаж ка Богу је и лаж ка човеку, ка свим људима, ка сопственом: срцу, души, телу.
Без ваздуха тело се гуши и умире, а без духа, душа се у лажи гуши и замире...
Зато се човек треба поново родити Духом истине да у љубави ка Богу и љубави ка ближњем буде вечно жив...
Око без љубави није право лице, а разум без срца, властито Ја.
Само када воли и говори истину човек излази из граница својих очију, свога разума и кроз духовно безмерје види другог човека, другу личност...