Атомика
Аристотелов приступ категоријама
Атомика
Објављено: 20. Новембар 2014.За Аристотела су категорије најосновнији логички или онтолошки предикати који се изричу о било чему. Они се не могу никако извести из неког прaосновног појма дедуктивно, него само најширом систематизацијом свих појединачних, посебних, општих појмова индуктивно. Такође, категорије се не могу свести једна на другу или извести једна из друге, јер када би то било могуће, ти изведени појмови био би нешто другостепено а оно из чега се изводе - категорија. Ипак, оне опет немају своје значење немају по себи, него у односу са другим категоријама.
детаљније
Сазнање је искуство надсазнајног субјекта искуства
Атомика
Објављено: 20. Новембар 2014.Тврдња да је наше сазнање дато у оквирима могућег искуства не износи суштину тог ограничења, него тек када се јасно каже да зато што сазнање може бити само искуство надсазнајног власника искуства, оно је другостепено, ограничено.
детаљније
Општа и трансцендентална логика
Атомика
Објављено: 05. Новембар 2014.Иако Кант тврди да највишим ставовима чистог разума, не условљава чистим опажајима чисте појмове, него чистим појмовима чисте опажаје, када изводи те основне ставове он не иде из чистог појма ка чистим опажајима, него, обрнуто, из синтетичке основе чистих опажаја ка чистим појмовима...
детаљније
Трансцендентални привид и привид трансцендентализма
Атомика
Објављено: 05. Новембар 2014.Иако Кант у трансценденталној дијалектици доказује да чист ум изван оквира искуства упада у антиномије, када у трансценденталној аналитици чисти разум (пре сваког искуства) условљава највишим условом искуства (првостепеним рецептивитетом спољашњег и унутрашњег чула–опажаја простора и времена), он много пре трансценденталног привида чистог ума доказује привид трансцендентализма чистог разума!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић