Atomika
Aristotelov pristup kategorijama
Atomika
Objavljeno: 20. Novembar 2014.Za Aristotela su kategorije najosnovniji logički ili ontološki predikati koji se izriču o bilo čemu. Oni se ne mogu nikako izvesti iz nekog praosnovnog pojma deduktivno, nego samo najširom sistematizacijom svih pojedinačnih, posebnih, opštih pojmova induktivno. Takođe, kategorije se ne mogu svesti jedna na drugu ili izvesti jedna iz druge, jer kada bi to bilo moguće, ti izvedeni pojmovi bio bi nešto drugostepeno a ono iz čega se izvode - kategorija. Ipak, one opet nemaju svoje značenje nemaju po sebi, nego u odnosu sa drugim kategorijama.
detaljnije
Saznanje je iskustvo nadsaznajnog subjekta iskustva
Atomika
Objavljeno: 20. Novembar 2014.Tvrdnja da je naše saznanje dato u okvirima mogućeg iskustva ne iznosi suštinu tog ograničenja, nego tek kada se jasno kaže da zato što saznanje može biti samo iskustvo nadsaznajnog vlasnika iskustva, ono je drugostepeno, ograničeno.
detaljnije
Opšta i transcendentalna logika
Atomika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Iako Kant tvrdi da najvišim stavovima čistog razuma, ne uslovljava čistim opažajima čiste pojmove, nego čistim pojmovima čiste opažaje, kada izvodi te osnovne stavove on ne ide iz čistog pojma ka čistim opažajima, nego, obrnuto, iz sintetičke osnove čistih opažaja ka čistim pojmovima...
detaljnije
Transcendentalni privid i privid transcendentalizma
Atomika
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Iako Kant u transcendentalnoj dijalektici dokazuje da čist um izvan okvira iskustva upada u antinomije, kada u transcendentalnoj analitici čisti razum (pre svakog iskustva) uslovljava najvišim uslovom iskustva (prvostepenim receptivitetom spoljašnjeg i unutrašnjeg čula–opažaja prostora i vremena), on mnogo pre transcendentalnog privida čistog uma dokazuje privid transcendentalizma čistog razuma!
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković