Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 17. Децембар 2018.

Tomislav Novakovic

Шелинг

Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума

Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума

Шелинг
Објављено: 15. Април 2015.

Иако Шелинг тврди да је Критика моћи суђења најбоље Кантово дело, он не инсистира на првом издању Критике чистог ума (где је уобразиља, пре разума и чула основна моћ људске душе), иако је  очигледно да из тог „шињела“ субјективно-објективне уобразиље иде и његово апсолутизовање уметности и Ничеово проглашавање за најсавршенији вид воље за моћ и филозофија језика позног Хајдегера, где је поетска реч, казивање не само  "говор бивствовања", него и првостепено бивствовање.

детаљније

О Кантовој и Шелинговој критици онтолошког доказа

О Кантовој и Шелинговој критици онтолошког доказа

Шелинг
Објављено: 09. Новембар 2014.

Иако Кант тврди да се  тек из спољашњег опажаја разликују “стварни од замишљених талира“, он слично Декарту, већ из праосновног Ја мислим, независно од опaжаја,  некритички подразумева Ја постојим!...Када Шелинг тврди да се Бог и нужно егзистирајуће биће не могу изједначити он уопште не каже шта подразумева под нужно егзистирајућим бићем. Он је , свакако, дужан да покаже на чему (логички или онтолошки) утемељује ту (своју) "нужност",  коју одриче Богу...!

детаљније

Шелингов Бог као господар бића

Шелингов Бог као господар бића

Шелинг
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако је Бог господар сваког бића и самог бивствовања,  он је, по Шелингу,  много пре апсолутна могућност, него савршено биће, вечна стварност… Само као надбивствен, надсветски он creacio ex nihilo – ствара биће или свет... Ипак, ако је  Бог пре бића и света, он је пре те релације суштинског господарења. Никаква другост фиктивне материје, „пуког“ бивствовања не може стајати наспрам Бога, него је другост сваког могућег–стварног–нужног света или бивствовања  могућа само у једном надбивствујућем, надсветском Богу.

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако важи homo homini lupus est, закон за одржањем најјаче јединке, врсте је првостепен.

Ако важи homo homini homo est, воља човека у слободном чину добра стоји испред нужности одржања, а активна праведност се испољава када је то добро угрожено.

У оба случаја морални закон није првостепена суштина човека него нешто изведено.

 

Томислав Новаковић

Видео дана