Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 07. Јул 2022.

Tomislav Novakovic

Шелинг

Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума

Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума

Шелинг
Објављено: 15. Април 2015.

Иако Шелинг тврди да је Критика моћи суђења најбоље Кантово дело, он не инсистира на првом издању Критике чистог ума, у коме је уобразиља, пре разума и чула основна моћ људске душе, иако је  очигледно да он управо из тог „шињела“ субјективно-објективне уобразиље апсолутизује уметност а Ниче проглашава за најсавршенији вид воље за моћ и позни Хајдегер тврди да је поетска реч, казивање не само  "говор бивствовања", него оно првостепено бивствовање...

детаљније

О Кантовој и Шелинговој критици онтолошког доказа

О Кантовој и Шелинговој критици онтолошког доказа

Шелинг
Објављено: 09. Новембар 2014.

Иако Кант тврди да се  тек из спољашњег опажаја разликују “стварни од замишљених талира“, он слично Декарту, већ из праосновног Ја мислим, независно од опaжаја,  некритички подразумева Ја постојим!...Када Шелинг тврди да се Бог и нужно егзистирајуће биће не могу изједначити он уопште не каже шта подразумева под нужно егзистирајућим бићем. Он је , свакако, дужан да покаже на чему (логички или онтолошки) утемељује ту (своју) "нужност",  коју одриче Богу...!

детаљније

Шелингов Бог као господар бића

Шелингов Бог као господар бића

Шелинг
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако је Бог господар сваког бића и самог бивствовања, он је, по Шелингу, много пре апсолутна могућност, него савршено, вечно биће, стварност… Само као надбивствен, надсветски он creacio ex nihilo – ствара биће или свет... Ипак, ако је  Бог пре бића и света, он је и  пре те релације суштинског господарења. Никаква другост фиктивне материје, „пуког“ бивствовања не може бити у Богу, стајати наспрам Бога, него је другост сваког могућег–стварног–нужног света или бивствовања  могућа само по једном надбивствујућем, надсветском Богу.

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?

 

  Томислав Новаковић

Видео дана