Платон
Лепота и љубав
Платон
Објављено: 14. Новембар 2015.Aко лепо, праведно... по себи јесу то што јесу тек по добру по себи...зар не би, онда, идеја лепог требала бити лепота целог вечног света идеја, као и праведност по себи, правда вечног света између свих идеја, а најузвишенија љубав ка добру по себи, љубав ка савршеном свету: лепог, праведног, умереног, храброг... по себи, свим вечним идејама.
О Платоновој држави
Платон
Објављено: 19. Новембар 2014.Када неумерене жеље тела у човеку и држави владају чулима, разумом, умом, оно најмање вредно поседује највредније и ствари завладају људима. Међутим када влада ум, највреднији део душе поседује ствари и људи владају државом. Mудраци-краљеви теже умом вечним идејама, а не породици и земаљском богатству, и како у потпуности владају собом, могу владати државом...
детаљније
Да ли види који зна или зна који види?
Платон
Објављено: 16. Новембар 2014.Кант простор и време проглашава за априорна чула– опажаје спољашњег, унутрашњег, а прескаче старија питања: како се уопште види, чује... Зашто? Зато што се фиктивни спољашњи или унутрашњи опажај може изједначити са aприорном формом (простора или времена), док се форме стварних чула никако не могу свести на „априорне“ опажаје, јер је за опажаје тих стварних чула, свакако, нужан садржај.
детаљније
Спинозин Бог и Платонова идеја добра
Платон
Објављено: 05. Новембар 2014.Спинозини бесконачни атрибути су утемељени у једној са свих страна бесконачној супстанцији, Богу, а Платонове вечне идеје у квалитативном безмерју највише идеје добра. Спиноза своју књигу зове Етика, иако Бога, слично Хераклиту, одређује изван добра и зла, а Платон највишу идеју добра утемељује надсазнајно, надонтолошки, Бога своди на највишу идеју добра, схвата као сврху по себи, као апсолутни узрок постојања и сазнања макро-микросвета света и сваке појединачне идеје.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Kао што различити или супротни појмови, опажаји не утемељују нашу властитост, него, сасвим обрнуто, старија властитост све различите или супротне појмове, опажаје саставља у целовито знање, искуство, тако ни различите или супротне жеље не утемељују старију личност, већ слободна личност селектује све различите, супротне жеље.
Томислав Новаковић