Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 19. Октобар 2020.

Tomislav Novakovic

Метафизика језика

Етимологија и метафизика језика

Етимологија и метафизика језика

Метафизика језика
Објављено: 01. Април 2018.

Значење сваке и најмање речи увек претпоставља значење неке старије речи, а ово даље неке још старије, а  све речи, реченице,уопште, свака фонолошка, морфолошка, синтаксичка граматичка... структура живу говорну свест на крају неког најстаријег језика, у коме се мора знати све, да би се знало било шта...

детаљније

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Метафизика језика
Објављено: 31. Март 2018.

Као што Кант чистим формама (чула, разума, ума) пре свих садржаја, утемељује конкретно сазнање, искуство, тако  де Сосир чистим (фонолошким, морфолошким, синтаксичким) граматичким формама пре било каквих садржаја конкретних речи, сам језик. Међутим, као што "чисте" сазнајне форме претпостављају живу мисао у јединству са свим могућим садржајем, тако и све "чисте" граматичке форме целовиту метафизику језика, живу говорну свест у јединству са свим могућим садржајем.

детаљније

Слобода језичког духа Валтера Бенјамина

Слобода језичког духа Валтера Бенјамина

Метафизика језика
Објављено: 31. Март 2018.

По Валтеру Бенјамиму, са првобитним "грехом језичког духа" Адамов говор је изгубио везу именовања и сазнања са Божијом стварајућом речи, с којом је исказивао суштину ствари са плодом познања добра и зла потонуо у неодређене односе између ствари...  Међутим, суштински "грех језичког духа"  се не може никако приписати Адаму него нечистом духу, који је "лажа и отац лажи и крвник људски од почетка" управо зато што првостепеним "грехом језичког духа" злим речима, лажним духом хули на име Божијe, најсветије лице Духа Светог, због чега и заслужује паклени суд.

 

детаљније

Метафизика језика

Метафизика језика

Метафизика језика
Објављено: 21. Новембар 2014.

Пре Ја мислим и закона, категорија логике стоји једна иста властитост и Ја говорим, старије категорије језика; пре сваког имена, појма, име само по себи. Ја је говорно Ја и свест говорна свест. Значење и најмање речи тражи живу говорна свест и целовиту метафизика језика...

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

 

Томислав Новаковић

Видео дана