Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 19. Октобар 2020.

Tomislav Novakovic

Аналитичка метафизика

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Јануар 2018.

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само кроз метафизичко искуство душе између ума на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни; као код Платона пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до умског сећање, препознавања целовитих идеја.

детаљније

Трансцендентални шематизам

Трансцендентални шематизам

Аналитичка метафизика
Објављено: 03. Јануар 2018.

Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције  схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, Кант са трансценденталним шематизмом много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него  разума и унутрашње чула–опажаја времена!

детаљније

Теоријски и практични ум

Теоријски и практични ум

Аналитичка метафизика
Објављено: 22. Април 2017.

Није суштина "чисте субјективности пре све објективности" појавном окрету обезличеног обезвољеног сазнајно-теоријског критичког ума који у јединству празних форми–слепих садржајауутемељује све наше сазнање у оквиру могућег искуства, него у суштинском окрету чисте воље и једне слободне властитости самокритичног практично-моралног ума која утемељује не само све наше одлучивање, деловање, него и сву логику и сазнање теоријског, критичког ума!

детаљније

Аристотелово учење о Богу

Аристотелово учење о Богу

Аналитичка метафизика
Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

 

Томислав Новаковић

Видео дана