Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 07. Јул 2022.

Tomislav Novakovic

Аналитичка метафизика

Привид немачког идеализма

Привид немачког идеализма

Аналитичка метафизика
Објављено: 19. Новембар 2014.

Са првостепеним условима спољашњег искуства, Кант трансцендентално своди на емпиричко, спонтанитет мишљења на рецептивитет опажања...Шелинг, са субјективно–објективним тоталитетом дух на природу... а Хегел са фиктивним отуђењем духа у другобивствену природу апсолутну идеју, као вечну суштину Бога (пре све природе или историје), на суштину просторно-временске природе или историје...

 

детаљније

Зашто је нешто а не ништа?

Зашто је нешто а не ништа?

Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.

Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од  другог нечег или све од ничег

детаљније

Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.

Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.

Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.

Није суштина чисте субјективности пре сваке објективности у појавном окрету теоријског ума, који у чистом "Ја мислим" сједињује празне форме: чула, разума, ума и слепе садржаје, утемељујући тако све наше сазнања у оквиру могућег искуства, већ у суштинском окрету чисте воље практично-моралног ума, која у слободној властитости не утемељује само наше слободно одлучивање, деловање практично-моралног ума него и чисто "Ја мислим " и сваку: логичност логике, сазнатљивост сазнања и општу и нужну истинитост истине теоријског ума!

 

детаљније

Постојање и властитост

Постојање и властитост

Аналитичка метафизика
Објављено: 16. Новембар 2014.

Само једна иста властитост (без обзира на промене у себи и око себе), што остаје иста у промени, стаје, стоји, утемељује самоизвесну постојаност постојања, а тзв. "трансцендентална  свест о себи, самосвест"  и "праосновно" Ја мислим нема ту самоизвесност, као ни  унутрашњи опажај, који претпоставља спољашњи опажај!

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?

 

  Томислав Новаковић

Видео дана