Аналитичка метафизика
Привид немачког идеализма
Аналитичка метафизика
Објављено: 19. Новембар 2014.Са првостепеним условима спољашњег искуства, Кант трансцендентално своди на емпиричко, спонтанитет мишљења на рецептивитет опажања...Шелинг, са субјективно–објективним тоталитетом дух на природу... а Хегел са фиктивним отуђењем духа у другобивствену природу апсолутну идеју, као вечну суштину Бога (пре све природе или историје), на суштину просторно-временске природе или историје...
детаљније
Зашто је нешто а не ништа?
Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од другог нечег или све од ничег
детаљније
Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.
Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.Није суштина "чисте субјективности" да опште и нужно (обезвољено и обезличено) "Ја мислим" појавним окретом сазнајно-теоријског ума сједињује празне форме–слепе садржаје у оквиру могућег искуства, већ да чиста воља и једна слободна властитост суштинским окретом чисте: мисли, речи, одлуке и дела утемељује не само све наше слободно одлучивање, деловање практично-моралног ума него и сву: логичност логике, сазнатљивост сазнања и истинитост истине општег и нужног теоријског ума!
детаљније
Постојање и властитост
Аналитичка метафизика
Објављено: 16. Новембар 2014.Само једна иста властитост (што остаје иста у промени, стаје, стоји), утемељује иза саме себе самоизвесну постојаност постојања, а тзв. "трансцендентална свест о себи, самосвест" и "праосновно" Ја мислим нема ту самоизвесност, већ унутрашњи опажај своди на спољашњи опажај!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Однос етикe и политике је као однос душе и тела.
Само праведни људи у (микросвету) могу утемељити правну државу (у макросвету).
Ако човек "не воли ближње" с којима живи ("које види"), како може волети државу ("Бога кога не види")?
Томислав Новаковић