Аналитичка метафизика
Привид немачког идеализма
Аналитичка метафизика
Објављено: 19. Новембар 2014.Са првостепеним условима спољашњег искуства, Кант трансцендентално своди на емпиричко, спонтанитет мишљења на рецептивитет опажања...Шелинг, са субјективно–објективним тоталитетом дух на природу... а Хегел са фиктивним отуђењем духа у другобивствену природу апсолутну идеју, као вечну суштину Бога (пре све природе или историје), на суштину просторно-временске природе или историје...
детаљније
Зашто је нешто а не ништа?
Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од другог нечег или све од ничег
детаљније
Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.
Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.Није суштина чисте субјективности пре сваке објективности у појавном окрету теоријског ума, који у чистом "Ја мислим" сједињује празне форме: чула, разума, ума и слепе садржаје, утемељујући тако све наше сазнања у оквиру могућег искуства, већ у суштинском окрету чисте воље практично-моралног ума, која у слободној властитости не утемељује само наше слободно одлучивање, деловање практично-моралног ума него и чисто "Ја мислим " и сваку: логичност логике, сазнатљивост сазнања и општу и нужну истинитост истине теоријског ума!
детаљније
Постојање и властитост
Аналитичка метафизика
Објављено: 16. Новембар 2014.Само једна иста властитост (без обзира на промене у себи и око себе), што остаје иста у промени, стаје, стоји, утемељује самоизвесну постојаност постојања, а тзв. "трансцендентална свест о себи, самосвест" и "праосновно" Ја мислим нема ту самоизвесност, као ни унутрашњи опажај, који претпоставља спољашњи опажај!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?
Томислав Новаковић