Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 19. Октобар 2020.

Tomislav Novakovic

Филозофија и наука

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Филозофија и наука
Објављено: 31. Март 2018.

Као што Кант чистим формама (чула, разума, ума) пре свих садржаја, утемељује конкретно сазнање, искуство, тако  де Сосир чистим (фонолошким, морфолошким, синтаксичким) граматичким формама пре било каквих садржаја конкретних речи, сам језик. Међутим, као што "чисте" сазнајне форме претпостављају живу мисао у јединству са свим могућим садржајем, тако и све "чисте" граматичке форме целовиту метафизику језика, живу говорну свест у јединству са свим могућим садржајем.

детаљније

Личност и технологија

Личност и технологија

Филозофија и наука
Објављено: 11. Децембар 2015.

Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...

 

 

детаљније

О различитим врстама интелигенције

О различитим врстама интелигенције

Филозофија и наука
Објављено: 16. Април 2015.

Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу. При процени те разумско-опaжајне интелигенције не узима се довољно у обзир умеће исказивања суштинских мисли, идеја, које је и те како битнo за практичан живот и разумевање међу људима. Ако се не развија карактерно јединство личности које кроз суштинки говор тек објeдињује научно-техничку, социјалну, емоционалну, уметничку, духовну интелигенцију... не само да ће се сударати човек са човеком,  или државом,  природом, него и очи у глави..

детаљније

Зенонове апорије

Зенонове апорије

Филозофија и наука
Објављено: 02. Април 2015.

Почетном апоретичношћу пута и времена Зенон релативизује кретање и брзину, а са сведимензионалном, завршном узрока и последице или супстанције и акциденса, свако нешто или све (постојање, дешавање, догађање) своди на ништа. Тиме доказује Парменидову тврдњу: да мноштво истина потире истину, мноштво (настајућихнестајућих) бића једино (једно) бивствовање. А, заправо, све његове апорије претпостављају бесконачни број, који је contradictio in adiecto: округли квадрат, четвртасти точак, дрвено гвожђе, што је, као првостепена апоретичност, узрок свих  апоретичности!

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

 

Томислав Новаковић

Видео дана