Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 18. Јул 2024.

Tomislav Novakovic

Филозофија и наука

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Филозофија и наука
Објављено: 31. Март 2018.

Као што Кант чистим формама (чула, разума, ума) пре свих садржаја, утемељује конкретно сазнање, искуство, тако  де Сосир чистим (фонолошким, морфолошким, синтаксичким) граматичким формама пре било каквих садржаја конкретних речи, сам језик. Међутим, као што "чисте" сазнајне форме претпостављају живу мисао у јединству са свим могућим садржајем, тако и све "чисте" граматичке форме целовиту метафизику језика, живу говорну свест у јединству са свим могућим садржајем.

детаљније

Личност и технологија

Личност и технологија

Филозофија и наука
Објављено: 11. Децембар 2015.

Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...

 

 

детаљније

О различитим врстама интелигенције

О различитим врстама интелигенције

Филозофија и наука
Објављено: 16. Април 2015.

Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу. При процени те разумско-опaжајне интелигенције не узима се довољно у обзир говорна интелигенција исказивања суштинских мисли, идеја, које је и те како битнo за практичан живот и разумевање међу људима. А суштинког говора, који  објeдињује научно-техничку, социјалну, емоционалну, уметничку, духовну интелигенцију за карактерно јединство човека и народа... не само да ће се сударати човек са човеком,  природом, или држава са државом,  него и очи у глави...

детаљније

Зенонове апорије

Зенонове апорије

Филозофија и наука
Објављено: 02. Април 2015.

Почетном апоретичношћу пута и времена Зенон релативизује кретање и брзину, а са сведимензионалном, завршном узрока и последице или супстанције и акциденса, свако нешто или све (постојање, дешавање, догађање) своди на ништа. Тиме доказује Парменидову тврдњу: да мноштво истина потире истину, мноштво (настајућихнестајућих) бића једино (једно) бивствовање. А, заправо, све његове апорије претпостављају бесконачни број, који је contradictio in adiecto: округли квадрат, четвртасти точак, дрвено гвожђе, што је, као првостепена апоретичност, узрок свих  апоретичности!

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана