Томислав Новаковић филозоф

Уторак | 21. Новембар 2017.

Tomislav Novakovic

Фихте

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински  практично

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински практично

Фихте
Објављено: 16. Април 2015.

На први поглед изгледа да Фихтеово субјективно–објективно делатно Ја–сазнање, мишљење прати Кантов практични ум, међутим како Фихте свом главном делу даје име Учење о науци, он  јасно даје  до знања да је његова практична филозофија (практични ум), заправо, теоријска филозофија (теоријски ум)! Његово неподељено субјективно–објективно Ја–сазнање–мишљење, деловање не прихвата никакав опажај без мишљења, никакву празну објективност слепог опажаја или несазнатљиве ствари по себи, изван субјективно–објективног апсолутног Ја–сазнања–мишљења.

 

детаљније

Начела практичне логике

Начела практичне логике

Фихте
Објављено: 21. Новембар 2014.

Сва три основна логичка закона су утемељена вољном Ја. Једна слободна властитост у чистој вољи утемељује практичном логиком непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Најстарија Ја=Ја синтетичка основа самоидентитета, за јединство мисли са осећајем, речи са делом, као главу са телом – истину са животом, утемљељује закон идентитета. Логички закон искључења трећег за јасно да–не, јесте–није, хоћу–нећу у спонтанитету мишљења, суђења, као и одлучивања, деловање тек из из једне слободне властитости има утемељење...


детаљније

Фихтеово апсолутно ја–сазнање–мишљење

Фихтеово апсолутно ја–сазнање–мишљење

Фихте
Објављено: 04. Новембар 2014.

Фихтеово изједначење форме и садржине Ја, мишљења и предмета мисли, сазнања и предмета сазнања и схватање свaке другости чулности, опажаја,  природе, објективности (Не-ја) као самоограничење апсолутног Ја, апсолутне субјективности води Шелингововом схватању природе као уснулог духа у његовој раној филозофији, па чак утемељује и његову позну, позитивну филозофији, где се свет створене природе  схвата као својевољно самоограничење Божије апсолутне неограничености...Такође утемељује и Хегелово схватање природе, историје као не-Бога, Не-духа, као својевољно отпуштање вечног  духа, апсолутне идеје у форму другобивства,  као отуђење, оспољења Божијег самосазнања, самомишљења

 

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Прича о змији у едемском врту, која искушава првог човека и жену, може се схватити као да су скривене зле мисли, осећаји изазивачи сваког зла.

Животиња има реп а змија је сам реп и отровни зуб!

Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње.

Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух сваког човека и народа.

Из добре мисли човек се супротставља злој мисли, из добре речи, злој речи, из добре одлуке, лошој одлуци, из доброг дела, лошем делу.


Томислав Новаковић

Видео дана