Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 19. Октобар 2020.

Tomislav Novakovic

Фихте

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински  практично

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински практично

Фихте
Објављено: 16. Април 2015.

На први поглед изгледа да Фихтеово субјективно–објективно делатно Ја–сазнање, мишљење прати Кантов практични ум, међутим како Фихте свом главном делу даје име Учење о науци, он  јасно даје  до знања да је његова практична филозофија (практични ум), заправо, теоријска филозофија (теоријски ум)! Његово неподељено субјективно–објективно Ја–сазнање–мишљење, деловање не прихвата никакав опажај без мишљења, никакву празну објективност слепог опажаја или несазнатљиве ствари по себи, изван субјективно–објективног апсолутног Ја–сазнања–мишљења.

 

детаљније

Начела практичне логике

Начела практичне логике

Фихте
Објављено: 21. Новембар 2014.

Чиста воља практичном логиком саставља непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Једна иста властитост је јединством мисли са осећајем, речи са делом, као главе са телом, истине са животом најстарија синтетичка основа закона идентитета, а са јасним да–не, јесте–није, хоћу–нећу спонтаног мишљења, суђења, одлучивања, деловање, закона искључења трећег.


детаљније

Фихтеово апсолутно ја–сазнање–мишљење

Фихтеово апсолутно ја–сазнање–мишљење

Фихте
Објављено: 04. Новембар 2014.

Фихтеово изједначење форме и садржине Ја, мишљења и предмета мисли, сазнања и предмета сазнања и схватање свaке другости чулности, опажаја,  природе, објективности (Не-ја) као самоограничење апсолутног Ја, апсолутне субјективности води Шелингововој раној филозофији  (схватању природе као уснулог духа); па чак утемељује и његову позну, позитивну филозофији, где се свет створене природе схвата као својевољно самоограничење Божије апсолутне неограничености...Такође утемељује и Хегелово схватање природе, историје као не-Бога, Не-духа, као својевољно отпуштање вечног  духа, апсолутне идеје у форму другобивства,  као отуђење, оспољења Божијег самосазнања, самомишљења

 

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

 

Томислав Новаковић

Видео дана