Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 21. Септембар 2017.

Tomislav Novakovic

Фихте

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински  практично

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински практично

Фихте
Објављено: 16. Април 2015.

На први поглед изгледа да Фихтеово субјективно–објективно делатно Ја–сазнање, мишљење прати Кантов практични ум, међутим како Фихте свом главном делу даје име Учење о науци, он  јасно даје  до знања да је његова практична филозофија (практични ум), заправо, теоријска филозофија (теоријски ум)! Његово неподељено субјективно–објективно Ја–сазнање–мишљење, деловање не прихвата никакав опажај без мишљења, никакву празну објективност слепог опажаја или несазнатљиве ствари по себи, изван субјективно–објективног апсолутног Ја–сазнања–мишљења.

 

детаљније

Начела практичне логике

Начела практичне логике

Фихте
Објављено: 21. Новембар 2014.

Сва три основна логичка закона су утемељена вољном Ја. Закон непротивуречности из чисте воље сједињује практичном логиком све опажаје у  појму, појмове у суду, судове у закључку у јеној слободној властитости.  Закон идентитета изједначује мисли са осећајем, речи са делом, као главу са телом – истину са животом. А закон искључења трећег тек из једне слободне властитости има  јасно да–не, јесте–није, хоћу–нећу спонтано мишљење,  суђење, као и одлучивање, деловање.


детаљније

Фихтеово апсолутно ја–сазнање–мишљење

Фихтеово апсолутно ја–сазнање–мишљење

Фихте
Објављено: 04. Новембар 2014.

Фихтеово изједначење форме и садржине Ја, мишљења и предмета мисли, сазнања и предмета сазнања и схватање свaке другости чулности, опажаја,  природе, објективности (Не-ја) као самоограничење апсолутног Ја, апсолутне субјективности води Шелингововом схватању природе као уснулог духа у његовој раној филозофији, па чак утемељује и његову позну, позитивну филозофији, где се свет створене природе  схвата као својевољно самоограничење Божије апсолутне неограничености...Такође утемељује и Хегелово схватање природе, историје као не-Бога, Не-духа, као својевољно отпуштање вечног  духа, апсолутне идеје у форму другобивства,  као отуђење, оспољења Божијег самосазнања, самомишљења

 

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског.

 

Томислав Новаковић

Видео дана