Томислав Новаковић филозоф

Среда | 08. Фебруар 2023.

Tomislav Novakovic

Фихте

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински  практично

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински практично

Фихте
Објављено: 16. Април 2015.

На први поглед изгледа да Фихтеово субјективно–објективно делатно Ја–сазнање, мишљење прати Кантов практични ум, међутим како Фихте свом главном делу даје име Учење о науци, он  јасно даје  до знања да је његова практична филозофија (практични ум), заправо, теоријска филозофија (теоријски ум)! Његово неподељено субјективно–објективно Ја–сазнање–мишљење, деловање не прихвата никакав опажај без мишљења, никакву празну објективност слепог опажаја или несазнатљиве ствари по себи, изван субјективно–објективног апсолутног Ја–сазнања–мишљења.

 

детаљније

Начела практичне логике

Начела практичне логике

Фихте
Објављено: 21. Новембар 2014.

Чиста воља практичном логиком саставља непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Јединством мисли са осећајем, речи са делом, као главе са телом, истине са животом једна иста властитост је најстарија синтетичка основа закона идентитета, а са јасним да–не, јесте–није, хоћу–нећу спонтаног мишљења, суђења, одлучивања, деловање, закона искључења трећег.


детаљније

Фихтеово апсолутно ја–сазнање–мишљење

Фихтеово апсолутно ја–сазнање–мишљење

Фихте
Објављено: 04. Новембар 2014.

Фихтеово изједначење форме и садржине Ја, мишљења и предмета мисли, сазнања и предмета сазнања и схватање свaке другости чулности, опажаја,  природе, објективности (Не-ја) као самоограничење апсолутног Ја, апсолутне субјективности води Шелингововој раној филозофији  (схватању природе као уснулог духа); па чак утемељује и његову позну, позитивну филозофији, где се свет створене природе схвата као својевољно самоограничење Божије апсолутне неограничености...Такође утемељује и Хегелово схватање природе, историје као не-Бога, Не-духа, као својевољно отпуштање вечног  духа, апсолутне идеје у форму другобивства,  као отуђење, оспољења Божијег самосазнања, самомишљења

 

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана