Томислав Новаковић филозоф

Уторак | 21. Новембар 2017.

Tomislav Novakovic

Хајдегер

Феноменологија и теологија

Феноменологија и теологија

Хајдегер
Објављено: 16. Новембар 2014.

По Хајдегеру, човек не треба да тежи вечној, трансцендентној егзистенцији, већ да по (јединој могућој) метафизици коначности најконкретнију просторно-времениту егзистенцију, прихвати као властиту есенцију. Иако  пре сваког  бивствовања претпоставља старије ништа, то ништа није за њега  основа Божијег стварања, већ бездан властите слободе, која свако шта (је) бивствовање, осмишљава из најконачнијег зашто  тубивствовања. 

детаљније

Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену

Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену

Хајдегер
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако је  смрт конкретни престанак рада срца, дисања, мозга,  да ли тај престанак уобличава  сваку вољу и сваку свест!? Опет, ако није та конкретност, него нека филозофска („мозгајућа“)  смрт, то  више није „непорецива искуствена чињеница!  Заправо, смрт, као задњи издах није ни супротна животу, него првом удаху, рођењу и човек се не уобличава из својег краја,  него из пуне сврхе, свог зенита.

 

детаљније

Егзистенцијално-онтолошка  кривица код Хајдегера

Егзистенцијално-онтолошка кривица код Хајдегера

Хајдегер
Објављено: 04. Новембар 2014.

 По Хајдегеру, кривица неправе егзистенције није последица греха, него  потпуне недокучивости, скривености, закривљености смрти, која кривицом по себи закривљује свако коначно живљење,  живот. Без савести ка тој егзистенцијално-онтолошкој кривици, из које човек из неодносне смрти одговорно преузима своју времениту судбину (у своме времену) не може се, по њему,  одредити ни онај  (по њему) вулгарни  смисао: кривице, савести ка другима. Просторно-временита егзистенција из свести о смрти и сопственој коначности из слободног ништа, пре сваког шта (како, колико, у ком односу) бивствовања), из старијег зашто сам ту, овде, утемељује једино могућу метафизику коначног тубивствовања.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Прича о змији у едемском врту, која искушава првог човека и жену, може се схватити као да су скривене зле мисли, осећаји изазивачи сваког зла.

Животиња има реп а змија је сам реп и отровни зуб!

Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње.

Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух сваког човека и народа.

Из добре мисли човек се супротставља злој мисли, из добре речи, злој речи, из добре одлуке, лошој одлуци, из доброг дела, лошем делу.


Томислав Новаковић

Видео дана