Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 19. Октобар 2020.

Tomislav Novakovic

Хајдегер

Феноменологија и теологија

Феноменологија и теологија

Хајдегер
Објављено: 16. Новембар 2014.

Хајдегер каже да човек не треба да тежи вечној, трансцендентној егзистенцији, већ да по (јединој могућој) метафизици коначности најконкретнију просторно-времениту егзистенцију, прихвати као властиту есенцију. Иако  пре сваког  бивствовања претпоставља старије ништа, то ништа није за њега  основа Божијег стварања, већ бездан властите слободе, која свако шта (је) бивствовање, осмишљава из најконачнијег зашто  тубивствовања. 

детаљније

Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену

Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену

Хајдегер
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако је  смрт конкретни престанак рада срца, дисања, мозга,  да ли тај престанак уобличава  сваку вољу и сваку свест!? Опет, ако није та конкретност, него нека филозофска („мозгајућа“)  смрт, то  више није „непорецива искуствена чињеница!  Заправо, смрт, као задњи издах није ни супротна животу, него првом удаху, рођењу и човек се не уобличава из својег краја,  него из пуне сврхе, свог зенита.

 

детаљније

Егзистенцијално-онтолошка  кривица код Хајдегера

Егзистенцијално-онтолошка кривица код Хајдегера

Хајдегер
Објављено: 04. Новембар 2014.

 По Хајдегеру, кривица неправе егзистенције није последица греха, него  потпуне недокучивости, скривености, закривљености смрти, која кривицом по себи закривљује свако коначно живљење,  живот. Без савести ка тој егзистенцијално-онтолошкој кривици, из које човек из неодносне смрти одговорно преузима своју времениту судбину (у своме времену) не може се, по њему,  одредити ни онај  (по њему) вулгарни  смисао: кривице, савести ка другима. Просторно-временита егзистенција из свести о смрти и сопственој коначности из слободног ништа, пре сваког шта (како, колико, у ком односу) бивствовања), из старијег зашто сам ту, овде, утемељује једино могућу метафизику коначног тубивствовања.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

 

Томислав Новаковић

Видео дана