Томислав Новаковић филозоф

Среда | 26. Јун 2019.

Tomislav Novakovic

Хајдегер

Феноменологија и теологија

Феноменологија и теологија

Хајдегер
Објављено: 16. Новембар 2014.

Хајдегер каже да човек не треба да тежи вечној, трансцендентној егзистенцији, већ да по (јединој могућој) метафизици коначности најконкретнију просторно-времениту егзистенцију, прихвати као властиту есенцију. Иако  пре сваког  бивствовања претпоставља старије ништа, то ништа није за њега  основа Божијег стварања, већ бездан властите слободе, која свако шта (је) бивствовање, осмишљава из најконачнијег зашто  тубивствовања. 

детаљније

Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену

Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену

Хајдегер
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако је  смрт конкретни престанак рада срца, дисања, мозга,  да ли тај престанак уобличава  сваку вољу и сваку свест!? Опет, ако није та конкретност, него нека филозофска („мозгајућа“)  смрт, то  више није „непорецива искуствена чињеница!  Заправо, смрт, као задњи издах није ни супротна животу, него првом удаху, рођењу и човек се не уобличава из својег краја,  него из пуне сврхе, свог зенита.

 

детаљније

Егзистенцијално-онтолошка  кривица код Хајдегера

Егзистенцијално-онтолошка кривица код Хајдегера

Хајдегер
Објављено: 04. Новембар 2014.

 По Хајдегеру, кривица неправе егзистенције није последица греха, него  потпуне недокучивости, скривености, закривљености смрти, која кривицом по себи закривљује свако коначно живљење,  живот. Без савести ка тој егзистенцијално-онтолошкој кривици, из које човек из неодносне смрти одговорно преузима своју времениту судбину (у своме времену) не може се, по њему,  одредити ни онај  (по њему) вулгарни  смисао: кривице, савести ка другима. Просторно-временита егзистенција из свести о смрти и сопственој коначности из слободног ништа, пре сваког шта (како, колико, у ком односу) бивствовања), из старијег зашто сам ту, овде, утемељује једино могућу метафизику коначног тубивствовања.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Као што човек нема право да насрне на свој живот, него га брани по основи природног права, тако још више нема право да се одрекне духовне слободе, као суштине своје душе, преда је другом човеку, групи, партији – и остане (суштински) човек!

Многи се одричу политичке слободе, свога права гласа или политичког деловања, али се духовне слободе, као суштинске основе личности, не одричу ни у сну.

Тачније, оно прво право постоји за ово друго.

 

Томислав Новаковић

Видео дана