Томислав Новаковић филозоф

Уторак | 03. Децембар 2024.

Tomislav Novakovic

О аутору

 

 


Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду.

Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

 

Основна филозофска начела:

 

Метафизика властитости, метафизика језика, метафизика полности, рода, метафизика мириса и укуса и  микромакрокосмологија.

 

Објавио књигe:  

 

1. Чисто Ја и Кантова Kритика чистог ума са Начелима практичне логике Desire, Beograd, 2010. год. Тврде корице, ћирилица, 1000 стр. Књига је добила награду „Даница Марковић“ за најбољу књигу штампану у Чачку  2010. год, и била у ужем избору (међу 5 књига) за награду „Никола Милошевић.“      

 

2. Етика и Политика, Desire, Београд, 2013, стр. 160.

Аутор води дијалог са две најразличитије етичке теорије – Кантовим деонтолошким моралом, где политика не излази из оквира етике и Миловим утилитаризмом, који етику изводи из првостепеног интереса и своди на политику –  покушавајући да премости јаз између њих.

Књига је такође била у најужем избору (међу 5 књига) за награду "Никола Милошевић"

 

Књиге у припреми:  

 

1. Начела нове филозофије

2. Метафизика чисте воље и једне слободне властитости

3. Метафизика језика

4. Метафизика, мириса и укуса, додира

5. Метафизика полности

6. Макромикрокосмологија

7. Привид немачког идеализма

8 . Хајдегерова метафизика коначности   

10. Шелингова позитивна филозофија     

10. Критичка  историје филозофије

 11. Филозофија града

12. Право и политика

 

Радови у припреми

 

1. Зашто Платон није писао логику

2. Уметност и филозофија

3. Критички коментар Ничеове Воље за моћ

4. Математика и метафизика (Критички приказ Бергсонових Огледа о  непосредним чињеницама свести).  

5.Лајбницова монадологија

6. Студија о Хусерлу

 

Радови:   

 

Објављени:

1. О једном-основни фрагменти (објављено у Арту 032, чачанска ревија за културу, број 16, 2007). На овом сајту под називом : О живом говору

2. О једењу времена и дану вечном. Арт 032, 2011, бр 22. и 23)   На овом сајту под именом О просветљујућем доживљају).   

 

Теолошко-филозофски радови  

ЖЕТЕЛАЦ СРПА БОЖИЈЕГ Дело писано 1993 године.  у 14 књига и 100 различитих тема. Укупно 4500 страна.

 

Књиге у фази лектуре

 

1. књига
 ПОЧЕТАК

1.О Дрвету живота и воћкама у врту (117 стр.)

2.О Стварању из Божије руке (31 стр.)

3.О Очинском рађању из слова ( 43 стр.)

4.О Храни и једењу (38 стр.)

5.О Чаши и пијењу (39 стр.)

6.О Домаћину и госту (55 стр.)

7. О Богатству Бога (32 стр.)

8. О Сну, сневању и буђењу (80 стр.)

Укупно 435 стр.  

 

2. књига  

О БОЖИЈИМ ЗАПОВЕСТИМА  

Прва (3 стр.)

Друга (11 стр.)

Трећа (9 стр.)

Четврта (17 стр.)

Пета (26 стр.)

Шеста (23 стр.)

Седма (90 стр.)

Осма (24 стр.)

Девета (31 стр.)

Десета (61 стр.)

Укупно 295 стр.  

 

3. књига

О ДЕСЕТ БРОЈЕВА

Број Један (26 стр.)

Број Два (10 стр. )

Број Три (27 стр.)

Број Четири ( 28 стр.)

Број Пет (36 стр.)

Број Шест (60 стр.)

Број Седам ( 66 стр.)

Број Осам ( 51 стр.)

Број Девет (53 стр.)

Број Десет (71 стр.)

Укупно страница 428 стр.  

 

4. и 5. књига

ЦАРСКИМ ПРЕДМЕТИМА

1. О Круни (45 стр.)

2. О Престолу ( 32 стр.)

3 .О Скиптару (79. стр.)

4. О Царском појасу (44 стр.)

5. О Чаши, части и пијењу (47 стр.)

6. О Царској одаји (56 стр.)

7.О Суду и закључку (44 стр.)

8.О Грбу (45 стр.)

9.О Печату (127 стр.)

10.О Двоглавом белом орлу (118 стр.)

Обе књиге укупно 637 стр.  

 

6. књига

О ОКРЕТАЊУ ЗЕМЉЕ

1. О Окретању (34 стр.)

2. О Окретању земље (24 стр.) 

3. О Зрелости рода у круни (51 стр.)

4. О Окретању са севера и о круни (59 стр.)

5. О Штапу, власти, и управљању климом (54 стр.)

6. Кључ у руци, рамену, врату у речи ка глави (16 стр.)

7. Ко си по духу, телу, мисли, речи, делу (28 стр.)

8. О Померању по мери, расту, и управљању у ходу ( 31 стр)

Укупно  297 стр.  

 

7. књига

О ЕЛЕМЕНТИМА

1. О Ватри (49 стр.)

2. О Ваздуху, вихору, ветру (45 стр.)

3. О Води, извору, рекама (51 стр.)

4. О Земљи, роду (49 стр.)

5. О Колима Божијим (72 стр.)

Укупно 266 стр.  

 

8. и 9. књига

О ДИВЉИМ ЖИВОТИЊАМА

1.О дивљим и питомим животињама (64 стр.)

2. Лав (66 стр.)

3. Тигар (84 стр.)

4. Слон (86 стр.)

5. Крокодил (29 стр.)  

6. Вук (46 стр.)

7. Медвед (37 стр.)

8. Соко (39 стр.)

9. Лисица (49 стр.)

10. Јелен (36 стр.)

11. Корњача (32 стр.)

 Обе књиге укупно 568 стр.  

 

10. књига  

О ПИТОМИМ ЖИВОТИЊАМА

1. Ован, овца (12 стр.)

2. Јарац, коза (35 стр.)

3. Говеда (33 стр.)

4. Коњ (29 стр.)

5. Магарац (17 стр.)

6. Свиња (52 стр.)

7. Пас (120 стр.)

8. Камила ( 14 стр.)

9. Патка (18 стр.)

10. Гуска (13 стр.)

11. Ћуран (12 стр.)

12. Петао (32 стр).

Укупно 387 стр.    

 

11. књига  

О ОРУЖЈУ

1. О оружју (24 стр.)

2. Копље (21 стр.)  

3. Лук и стрела (18 стр.)

4. Мач (13 стр.)

5. Нож ( 42 стр.)  

6. Нож и нога (24 стр.)

7. О Штапу и ножу (68 стр.)

8. О Боји, слици, боју, исходу, лицу (33 стр.)

9. Пушка (32 стр.)

10. Појас (34 стр.)

Укупно 309 стр.  

 

12 и 13.

Књига  О ЗАНИМАЊИМА

1. О Камену (134 стр.)

2. О Лову (54 стр.)

3. О Риболову (119 стр.)

4. О Грађевини, кући, храму (77 стр.)

5. О Знаковању, ковању (80 стр.)

6. О Путу, вожњи (66 стр.)

7. О Чишћењу, прању (55 стр.)

8. О Одећи, облачењу (49 стр.)

9. О Сетви и жетви (64 стр.)

Обе књиге укупно 645 стр.  

 

14. књига

О ТОЧКУ ВРЕМЕНА И ВЕЧНОСТИ

Укупно 241 стр.  

 

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана