Томислав Новаковић филозоф

Среда | 08. Фебруар 2023.

Tomislav Novakovic

Аристотел

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Аристотел
Објављено: 24. Август 2017.

Платон  идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел   стварну државу, као највише добро (за нас), кроз супстанцијалну политику.

 

детаљније

Аристотелова метафизика

Аристотелова метафизика

Аристотел
Објављено: 09. Април 2017.

На први поглед изгледа да Аристoтел сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је), по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има), а заправо се та његова тетрада  на крају своди на диаду! Као вечно духовно биће, највиши облик свих облика, сврха свих сврха, покретач свих кретања, наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, Бог је из свог вечног живота по себи суштински узрок сваког могућег: облика, сврхе, кретања природног живота, бића од његове могућности ка његовој стварности...

детаљније

Аристотелово учење о Богу

Аристотелово учење о Богу

Аристотел
Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.

детаљније

Бог, идеје и категорије

Бог, идеје и категорије

Аристотел
Објављено: 22. Новембар 2014.

За Платона су сви појединачни, посебни, општи чулни, разумски квалитети само сенке или одсјаји целовитог умног квалитета савршене идеје. По Аристотелу, такође, мора постојати супстанцијални квалитет, релација и модалитет, да би постојао било какав квалитет, релација или модалитет. За релацију узрока и последице, сваки облик, сврху у природном, животу бићу мора постојати супстанцијална узрочност, вечни облик свих облика савршеног мишљења о самом мишљењу, вечна сврха свих сврха Божијег савршеног духовног живота по себи, која сваку сврху, облик покреће од њене могућности ка њеној стварности.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана