Томислав Новаковић филозоф

Уторак | 25. Јул 2017.

Tomislav Novakovic

Аристотел

Аристотелова метафизика

Аристотелова метафизика

Аристотел
Објављено: 09. Април 2017.

Аристител сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је). по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има)? Ипак, та његова тетрада се своди на крају на диаду. Као једино нужно биће наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, Бог је из свог вечног живота по себи, савршеног духовног бића као облик свих облика, сврха свих сврха, суштински узрок сваког: облика, сврхе, кретања природног, живота, бића у његовом прелазу од могућности ка његовој стварности...

детаљније

Аристотелово учење о Богу

Аристотелово учење о Богу

Аристотел
Објављено: 08. Април 2017.

Свако конкретно једно и свако конкретно биће, за своје обличје, сврху, кретање од могућности ка стварности, пре једног по себи, или бића по себи, тражи најстарије јединство по себи – Божије мишљења о самом мишљењу,  као савршени облик свих облика,  сврху свих сврха, најнужнију духовну стварност у основи сваке могуће могућности, као покретача свих кретања – једно са савршеном делатношћу, вечним делом.

детаљније

Бог, идеје и категорије

Бог, идеје и категорије

Аристотел
Објављено: 22. Новембар 2014.

За Платона су сви појединачни, посебни, општи чулни, разумски квалитети само сенке или одсјаји целовитог умног квалитета савршене идеје. По Аристотелу, такође, мора постојати супстанцијални квалитет, релација и модалитет, да би постојао било какав квалитет, релација или модалитет. За релацију узрока и последице у природном, животу бићу мора из вечне сврхе-дела духовног живота по себи, постојати супстанцијална узрочност из Божијег савршеног мишљења о самом мишљењу која било коју, какву сврху, облик покреће од њене могућности ка њеној стварности.

детаљније

Аристотелов приступ категоријама

Аристотелов приступ категоријама

Аристотел
Објављено: 20. Новембар 2014.

За Аристотела су категорије најосновнији логички или онтолошки предикати који се изричу у тврдњама о било чему. До њих се не може никако доћи из неког прaосновног појма дедуктивно, него само најширом систематизацијом свих појединачних, посебних, општих појмова индуктивно. Такође, категорије се не могу свести једна на другу или извести једне из друге, јер када би то било могуће, ти изведени појмови био би нешто другостепено а оно из чега се изводе - категорија. Ипак, оне опет своје значење немају по себи, него тек односом са другим категоријама.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Kао што различити или супротни појмови, опажаји не утемељују нашу властитост, него, сасвим обрнуто, старија властитост све различите или супротне појмове, опажаје саставља у целовито знање, искуство, тако ни различите или супротне жеље не утемељују старију личност, већ слободна личност селектује све различите, супротне жеље.

 

Томислав Новаковић

Видео дана