Томислав Новаковић филозоф

Субота | 11. Јул 2020.

Tomislav Novakovic

Аристотел

Аристотелов приступ категоријама

Аристотелов приступ категоријама

Аристотел
Објављено: 20. Новембар 2014.

За Аристотела су категорије најосновнији логички или онтолошки предикати који се изричу  о било чему. Они  се не могу никако извести из неког прaосновног појма дедуктивно, него само најширом систематизацијом свих појединачних, посебних, општих појмова индуктивно. Такође, категорије се не могу свести једна на другу или извести једна из друге, јер када би то било могуће, ти изведени појмови био би нешто другостепено а оно из чега се изводе - категорија. Ипак, оне опет немају своје значење немају по себи, него у односу са другим категоријама.

детаљније

Аристотелови први принципи и дијалектика

Аристотелови први принципи и дијалектика

Аристотел
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ако Аристотел већ тврди да и да је дијалектика заједничка свим наукама и да интуиција  као "принцип самог принципа“ стоји у основи самих принципа , а да се доказ, као и силогизам, не односи на спољашњи говор, него на "унутрашњи говор душе,“ онда само дијалектика чистих појмова (као код Платона) из умног  дела душе може истражити прве принципе сваке науке; поготову прве принципе највише науке о истини, бића као бића (онтологије, теологије).

 

 

детаљније

Аристотелово схватање једног

Аристотелово схватање једног

Аристотел
Објављено: 04. Новембар 2014.

Иако је суштинска ствар да је Бог један, један се  не може изједначити са Богом, Бог сводити на највише једно по себи, један. Управо је обрнуто нужно… Свако конкретно једно и свако конкретно биће, за своју једноћу, једност, суштинско обличје, сврху, кретање у прелазу од своје могућности ка својој стварности,  тражи сврху по себи, Божије апсолутно обличје, једно са највишом делатношћу, делом.

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

Томислав Новаковић

Видео дана