Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 19. Октобар 2020.

Tomislav Novakovic

Филозофија и филозофија

Недоследности у утемељењу Платонове Државе

Недоследности у утемељењу Платонове Државе

Филозофија и филозофија
Објављено: 09. Мај 2019.

Као што идеја добра утемељује све идеје и свака идеја своје копије у појмовима разума, или сенке у опажајима чула и нагонима тела, тако и вечна идеја својине и вечна идеја сродства све своје копије у појмовима разума и све своје сенке у опажајима чула и нагонима тела...

детаљније

Кантово схватање уобразиље

Кантово схватање уобразиље

Филозофија и филозофија
Објављено: 17. Јануар 2018.

Иако Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља!

 


детаљније

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Филозофија и филозофија
Објављено: 17. Јануар 2018.

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само кроз метафизичко искуство душе између ума на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни; као код Платона пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до умског сећање, препознавања целовитих идеја.

детаљније

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Филозофија и филозофија
Објављено: 24. Август 2017.

Платон  идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел   стварну државу, као највише добро (за нас), кроз супстанцијалну политику.

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

 

Томислав Новаковић

Видео дана