Томислав Новаковић филозоф

Недеља | 23. Јун 2024.

Tomislav Novakovic

Филозофија и филозофија

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Филозофија и филозофија
Објављено: 24. Март 2017.

Под утицајем аналитичке основе природне науке (физике, хемије, биологије...) и све друштвене науке: филозофија, психологија, право, социологија из економских, политичких спољашњих узрока индуктивно објашњавају суштину човека и народа... а заправо а сваке стране, краја сва та објашњења већ претпостављају надопажајну и надсазнајну вољу и надсуштаствену личност и синтетички, дедуктивни целовити дух који се никако не могу објаснити из тих спољашњег узрока...

 

детаљније

Супстанција и предикати

Супстанција и предикати

Филозофија и филозофија
Објављено: 12. Март 2017.

Супстанцијално постојање (које не може да не постоји), утемељује свако друго постојање (које може да не постоји); а никако обрнуто, као у Кантовом примеру са талирима, где се тражи да се супстанцијално постојање (које не може да не постоји), потврђује са појединачним опажајима, или посебним, општим појмовима, судовима изведених из њих (који могу да не постоје)!

детаљније

Воља и жеља

Воља и жеља

Филозофија и филозофија
Објављено: 27. Јул 2016.

Џоа Стјуарта Мила тврди да је "воља само наше уображење да једну ствар желимо зато што је хоћемо, уместо да је хоћемо зато што је желимо", а заправо је сасвим супротно тачно: без наше воље, која селектује квалитет и квантитет сваке жељене ствари, све те "конкретне" жеље много су пре опсена да волимо оно што само желимо, уместо да желимо оно што волимо.

детаљније

Лепота и љубав

Лепота и љубав

Филозофија и филозофија
Објављено: 14. Новембар 2015.

Aко и лепо и праведно... по себи јесу то што јесу тек по добру по себи...онда јe најузвишенија љубав ка добру по себи,  тек љубав ка лепом, праведном по себи...свим савршеним идејама.  

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана