Filozofija i filozofija
Meta (etika, estetika, politika...) i analitička metafizika
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 24. Mart 2017.Pod uticajem analitičke osnove prirodne nauke (fizike, hemije, biologije...) i sve društvene nauke: filozofija, psihologija, pravo, sociologija iz ekonomskih, političkih spoljašnjih uzroka induktivno objašnjavaju suštinu čoveka i naroda... a zapravo a svake strane, kraja sva ta objašnjenja već pretpostavljaju nadopažajnu i nadsaznajnu volju i nadsuštastvenu ličnost i sintetički, deduktivni celoviti duh koji se nikako ne mogu objasniti iz tih spoljašnjeg uzroka...
detaljnije
Supstancija i predikati
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 12. Mart 2017.Supstancijalno postojanje (koje ne može da ne postoji), utemeljuje svako drugo postojanje (koje može da ne postoji); a nikako obrnuto, kao u Kantovom primeru sa talirima, gde se traži da se supstancijalno postojanje (koje ne može da ne postoji), potvrđuje sa pojedinačnim opažajima, ili posebnim, opštim pojmovima, sudovima izvedenih iz njih (koji mogu da ne postoje)!
Volja i želja
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 27. Jul 2016.Džoa Stjuarta Mila tvrdi da je "volja samo naše uobraženje da jednu stvar želimo zato što je hoćemo, umesto da je hoćemo zato što je želimo", a zapravo je sasvim suprotno tačno: bez naše volje, koja selektuje kvalitet i kvantitet svake željene stvari, sve te "konkretne" želje mnogo su pre opsena da volimo ono što samo želimo, umesto da želimo ono što volimo.
detaljnije
Lepota i ljubav
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 14. Novembar 2015.Ako i lepo i pravedno... po sebi jesu to što jesu tek po dobru po sebi...onda je najuzvišenija ljubav ka dobru po sebi, tek ljubav ka lepom, pravednom po sebi...svim savršenim idejama.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković