Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 28. Септембар 2020.

Tomislav Novakovic

Филозофија и филозофија

 Трансцендентална филозофија и метафизика властитости

Трансцендентална филозофија и метафизика властитости

Филозофија и филозофија
Објављено: 06. Новембар 2015.

Ако се из општег и нужног Ја мислим  “изузме” старија чиста воља и најстарија прасинтетичка основа једне (Ја=Ја) исте властитости,   нестаје и синтетичко „мислим“  и аналитичко А=А. Ја није свесно себе да постоји, јесте ни из праосновног „мислим“ ни из празног А=А, већ свест о сaмопостојању или постојању било чега другог, има из једне исте властитости, која је пре сваког опажаја или појма, сваке промене у нама самима или самим стварима она постојаност постојања која остаје, стаје, стоји, првостепено постоји, и то је суштина чисте субјективности пре све објективности.

детаљније

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински  практично

Да ли Фихтеово Учење о науци суштински практично

Филозофија и филозофија
Објављено: 16. Април 2015.

На први поглед изгледа да Фихтеово субјективно–објективно делатно Ја–сазнање, мишљење прати Кантов практични ум, међутим како Фихте свом главном делу даје име Учење о науци, он  јасно даје  до знања да је његова практична филозофија (практични ум), заправо, теоријска филозофија (теоријски ум)! Његово неподељено субјективно–објективно Ја–сазнање–мишљење, деловање не прихвата никакав опажај без мишљења, никакву празну објективност слепог опажаја или несазнатљиве ствари по себи, изван субјективно–објективног апсолутног Ја–сазнања–мишљења.

 

детаљније

Негативна и позитивна дијалектика

Негативна и позитивна дијалектика

Филозофија и филозофија
Објављено: 16. Април 2015.

Хегеловa Наука Логике је у сва три степена негација а не афирмација.  И као апсолутна идеја  пре све природе, историје, и у филозофији природе као отуђена, оспољена идеја, и када појмом по себи и за себе напусти другобивство природе и историје и апсолутним сазнањем, мишљењем врати вечној идеји. Заправо, апсолутна афирмације не може се ни утемељити сазнајно-логички, него само у надсазнајној апсолутној вољи и стварајућој слободи. Ни Платонова позитивна дијалектика не почива на сазнању вечне суштине апсолутне истине, него на надсазнајној, надсуштаственој идеји добра..

 

детаљније

О бесконачности и коначности

О бесконачности и коначности

Филозофија и филозофија
Објављено: 14. Април 2015.

За царство Божије човек треба бити  мери царства вечног. Да воли Бога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом и ближњега својега као самога себе. Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш, и остане колико хоћеш. Да има безмерје вере, милости, стрпљења,  мудрости да као цар вечни прима и даје богатство љубави од Бога у највишој лепоти, истини, добру ...

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Као што опажаји припадају чулима,  чула телу, осећаји души и  мисли духу, тако све лепе слике, мелодије, стихови, ритмови, покрети... мирису истине и укусу љубави!

То најјачe осећање, сећање изједначује најоностранију љубав ка Богу и најовостранију љубав ка ближњем...

 

Томислав Новаковић

Видео дана