Филозофија и филозофија
Критичка историја филозофије
Филозофија и филозофија
Објављено: 01. Мај 2017.Само изворни филозоф са свеобухватном идејом, као кућом од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребити, стручно и објективно интерпретирати историју филозофије...
Теоријски и практични ум
Филозофија и филозофија
Објављено: 22. Април 2017.Није суштина "чисте субјективности пре све објективности" појавном окрету обезличеног обезвољеног сазнајно-теоријског критичког ума који у јединству празних форми–слепих садржајауутемељује све наше сазнање у оквиру могућег искуства, него у суштинском окрету чисте воље и једне слободне властитости самокритичног практично-моралног ума која утемељује не само све наше одлучивање, деловање, него и сву логику и сазнање теоријског, критичког ума!
детаљније
Мало и велико Ја
Филозофија и филозофија
Објављено: 28. Март 2017.Уместо Декартовог или Кантовог "малог cogita" (Ја мислим) ... из кога се не може потврдити ни постојање нас самих, ни постојање света, а поготову апсолутно (Божије) вечно постојање, Хегел из великог cogita:"Божијег мислим, апсолутно постојим, јесам" самоодређујућег мишљења, појма по себи и за себе дијалектичке логике, која све (могуће, стварне, нужне) разлике, супротности атрибута, модуса саставља у апсолутно истинитој идеји, потврђује не само вечно духовно постојање Бога или самоизвесно постојање нас самих, него тек доказује сваку (могућу, стварну, нужну) постојаност постојања!
Метафизика личности
Филозофија и филозофија
Објављено: 27. Март 2017.Није практично-морални ум суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно јединство чисте мисли, речи, одлуке и дела практично-моралног ума у слободној личности човека и државе, суштинска страна ствари!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић