Томислав Новаковић филозоф

Среда | 21. Фебруар 2018.

Tomislav Novakovic

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости

Метафизика властитости

Метафизика властитости

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 27. Март 2017.

Практично-морални ум није суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно практично-морално јединство слободне мисли, речи, одлуке и дела сваког човека и државе суштинска страна ствари!

 

детаљније

О духовној борби

О духовној борби

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 16. Март 2017.

Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње. Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух човека и народа... Одбацивање лажи, зла не само да не смањује свет, него га слободним чином добра повећава ка духовном безмерју.

 

детаљније

Воља и жеља

Воља и жеља

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 27. Јул 2016.

За Џона Стјуарта Мила "воља је само наше уображење да једну ствар желимо зато што је хоћемо, уместо да је хоћемо зато што је желимо", а заправо је сасвим супротно тачно: без наше воље, која селектује квалитет и квантитет сваке жељене ствари, све те "конкретне" жеље много су пре опсена да волимо оно што само желимо, уместо да желимо оно што волимо.

детаљније

Чистая воля в «Критике чистого разума» И. Канта

Чистая воля в «Критике чистого разума» И. Канта

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 31. Март 2016.

На первый взгляд название: «Чистая воля в кантовской Критике чистого разума» вызывает удивление: Откуда чистая воля в «Критике здравого разума»? Разве Кант первой критикой не вводит чистое Я мыслю только как пустую форму разума для всех слепых содержаний восприятия, а чистую волю только в «Критике практического разума»!? Здесь будет доказано, что чистая воля может присутствовать уже в «Критике чистого разума»; тут выведена основа прасинтетического Я и основа самой логики.

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Када нестану сви квалитети, модалитети континуума простора–времена–материје–енергије физике, не важе ни општи и нужни квантитативни односи математике, него се сa сингуларитетом пре простора, времена, сваког облика материје, eнергије астрофизике, или случајношћу неодређеношћу квантне физике скаче, у надматематичку creatio ex nihilo стварајућу слободу старије метафизике!

 

Томислав Новаковић

Видео дана