Томислав Новаковић филозоф

Среда | 21. Фебруар 2018.

Tomislav Novakovic

Проблемска историја филозофије

Критичка историја филозофије

Критичка историја филозофије

Проблемска историја филозофије
Објављено: 01. Мај 2017.

"Објективно" становиште историчара филозофије, који није и сам филозоф, није никакво академско становиште, него аматеризам. Само логички доследна изворна филозофија, као кућа од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребивати, потврђује академизам и објективност. Зато је свака таква филозофија и критичка историја филозофије, јер у дијалогу са свом дотадашњом филозофијом (од грчке на њеном почетку, до немачке на њеном крају), доказује да она није била довољно академска, јер је запоставила неке суштинске проблеме, или их није решавала на прави начин.

детаљније

Аристотелово учење о Богу

Аристотелово учење о Богу

Проблемска историја филозофије
Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.

детаљније

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Проблемска историја филозофије
Објављено: 24. Март 2017.

Без обзира, колико економске, политичке, културне, религиозне... друштвено-историјске околности утичу на развој човека или народа и све начине човековог понашања или друштвеног организовања, свака аналитичка, индуктивна основа психологије или социологије... мора претпоставити синтетичку, дедуктивну личност човека и надсазнајни, надопажајни дух народа који се не могу извести из тих спољашњег узрока...

 

детаљније

Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа

Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа

Проблемска историја филозофије
Објављено: 05. Децембар 2014.

Не само да Кант све врсте судова и категорије не изводи из "чистог" разума и његове  моћи суђења, него тек посредно, из умске моћи закључивања, већ и "чиста": чулност, разум критички, теоријски ума, претпостављају старију чисту вољу и најстарију  властитост, самокритични практично-морални ум!

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Када нестану сви квалитети, модалитети континуума простора–времена–материје–енергије физике, не важе ни општи и нужни квантитативни односи математике, него се сa сингуларитетом пре простора, времена, сваког облика материје, eнергије астрофизике, или случајношћу неодређеношћу квантне физике скаче, у надматематичку creatio ex nihilo стварајућу слободу старије метафизике!

 

Томислав Новаковић

Видео дана