Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 17. Децембар 2018.

Tomislav Novakovic

Проблемска историја филозофије

Критичка историја филозофије

Критичка историја филозофије

Проблемска историја филозофије
Објављено: 01. Мај 2017.

"Стручност и објективност" историчара филозофије без властите идеје није академизам него аматеризам. Само ако из још изворније свеобухватне идеје, као куће од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребивати, покаже да дотадашња историја филозофије није ни била довољно академска, јер је прескочила неке суштинске проблеме, или их није решавала на прави начин, потврдиће своју стручност и објективност...

детаљније

Аристотелово учење о Богу

Аристотелово учење о Богу

Проблемска историја филозофије
Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.

детаљније

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Проблемска историја филозофије
Објављено: 24. Март 2017.

Под утицајем аналитичке основе природне науке (физике, хемије, биологије...) и све друштвене науке: филозофија, психологија, право, социологија из економских, политичких спољашњих узрока индуктивно објашњавају суштину човека и народа... а заправо а сваке стране, краја сва та објашњења већ претпостављају надопажајну и надсазнајну вољу и надсуштаствену личност и синтетички, дедуктивни целовити дух који се никако не могу објаснити из тих спољашњег узрока...

 

детаљније

Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа

Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа

Проблемска историја филозофије
Објављено: 05. Децембар 2014.

Не само да се све врсте  суђења и из њих категорије не могу извести из "чистог" разума и његове  моћи суђења, него тек посредно, из умске моћи закључивања, него и "чиста": чулност и "чист" разум и чист критичиг, теоријски ум, претпостављају старију синтетичку основу чисте воље и и синтетички најстарији  властитост, самокритични практично-морални ум!

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако важи homo homini lupus est, закон за одржањем најјаче јединке, врсте је првостепен.

Ако важи homo homini homo est, воља човека у слободном чину добра стоји испред нужности одржања, а активна праведност се испољава када је то добро угрожено.

У оба случаја морални закон није првостепена суштина човека него нешто изведено.

 

Томислав Новаковић

Видео дана