Томислав Новаковић филозоф

Среда | 26. Јун 2019.

Tomislav Novakovic

Проблемска историја филозофије

Критичка историја филозофије

Критичка историја филозофије

Проблемска историја филозофије
Објављено: 01. Мај 2017.

"Стручност и објективност" историчара филозофије без властите идеје није академизам него аматеризам. Само свеобухватна идеја, као кућа од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребивати, која решава нека суштинска питања која је сва дотадашња филозофија прескочила или није решила на прави начин, потврђује стручност и објективност...

детаљније

Аристотелово учење о Богу

Аристотелово учење о Богу

Проблемска историја филозофије
Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.

детаљније

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Проблемска историја филозофије
Објављено: 24. Март 2017.

Под утицајем аналитичке основе природне науке (физике, хемије, биологије...) и све друштвене науке: филозофија, психологија, право, социологија из економских, политичких спољашњих узрока индуктивно објашњавају суштину човека и народа... а заправо а сваке стране, краја сва та објашњења већ претпостављају надопажајну и надсазнајну вољу и надсуштаствену личност и синтетички, дедуктивни целовити дух који се никако не могу објаснити из тих спољашњег узрока...

 

детаљније

Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа

Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа

Проблемска историја филозофије
Објављено: 05. Децембар 2014.

Не само да се све врсте  суђења и из њих категорије не могу извести из "чистог" разума и његове  моћи суђења, него тек посредно, из умске моћи закључивања, него и "чиста": чулност и "чист" разум и чист критичиг, теоријски ум, претпостављају старију синтетичку основу чисте воље и и синтетички најстарији  властитост, самокритични практично-морални ум!

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Као што човек нема право да насрне на свој живот, него га брани по основи природног права, тако још више нема право да се одрекне духовне слободе, као суштине своје душе, преда је другом човеку, групи, партији – и остане (суштински) човек!

Многи се одричу политичке слободе, свога права гласа или политичког деловања, али се духовне слободе, као суштинске основе личности, не одричу ни у сну.

Тачније, оно прво право постоји за ово друго.

 

Томислав Новаковић

Видео дана