Томислав Новаковић филозоф

Уторак | 21. Новембар 2017.

Tomislav Novakovic

Начела практичне логике

Нова филозофска начела

Нова филозофска начела

Начела практичне логике
Објављено: 01. Мај 2017.

Грчки филозофи су беспрекорно утемељила нека филозофска подручја, а нека друга и та како битна   нису, па се јаз између тих јако битних  подручја живита и саме филозофије толико повећавао на њену штету, да су то на крају постали потпуно одвојени светови! Од пет суштинских подручја: метафизике властитости, метафизике језика, метафизике мириса и укуса, даха, метафизике додира, полности, рода, и микромакроксомологије, грчки филозофи су директно утемељили само микромакрокосмологију и индиректно метафизику чисте воље и метафизику језика.

 

детаљније

Апсолутна идеја као јединство теоријске и практичне идеје

Апсолутна идеја као јединство теоријске и практичне идеје

Начела практичне логике
Објављено: 14. Март 2017.

Иако тврди да је  „апсолутна идеја... јединство теоријске и практичне идеје" и да се „У хришћанству... садржи догма о јединству божанске и људске природе коју је Христос открио људима: човек и Бог, објективна и субјективна идеја ту су једно исто", Хегел је опет потврђује само са теоријске стране филозофског мишљења, појма, а не кроз јединство теоријске и практичке идеје које је у Исусу Христу стварно присутно... Ако је Исус Христос за верујућег човека само најузвишенија представа Бога, није сам за себе (по себи), него управо кроз јединство теоријске и практичне идеје, мишљења и бића, појма и опажаја, форме и садржине, појаве и суштине, временског и вечног, стварајућег духа и створене природе о потврђује апсолутно: "Ја и Отац једно смо"...

детаљније

Начела практичне логике

Начела практичне логике

Начела практичне логике
Објављено: 21. Новембар 2014.

Сва три основна логичка закона су утемељена вољном Ја. Једна слободна властитост у чистој вољи утемељује практичном логиком непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Најстарија Ја=Ја синтетичка основа самоидентитета, за јединство мисли са осећајем, речи са делом, као главу са телом – истину са животом, утемљељује закон идентитета. Логички закон искључења трећег за јасно да–не, јесте–није, хоћу–нећу у спонтанитету мишљења, суђења, као и одлучивања, деловање тек из из једне слободне властитости има утемељење...


детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Прича о змији у едемском врту, која искушава првог човека и жену, може се схватити као да су скривене зле мисли, осећаји изазивачи сваког зла.

Животиња има реп а змија је сам реп и отровни зуб!

Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње.

Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух сваког човека и народа.

Из добре мисли човек се супротставља злој мисли, из добре речи, злој речи, из добре одлуке, лошој одлуци, из доброг дела, лошем делу.


Томислав Новаковић

Видео дана