Načela praktične logike
Nova filozofska načela
Načela praktične logike
Objavljeno: 01. Maj 2017.Od pet suštinskih područja: metafizike vlastitosti, metafizike jezika, metafizike mirisa i ukusa, daha, metafizike dodira, polnosti, roda, i mikromakroksomologije, grčki filozofi su direktno utemeljili samo mikromakrokosmologiju i indirektno metafiziku čiste volje i metafiziku jezika...
detaljnije
Apsolutna ideja kao jedinstvo teorijske i praktične ideje
Načela praktične logike
Objavljeno: 14. Mart 2017. Ako je Isus Hristos za verujućeg čoveka samo najuzvišenija predstava Boga, nije sam za sebe (po sebi), nego upravo kroz jedinstvo mišljenja i bića, pojma i opažaja, forme i sadržine, pojave i suštine, vremenskog i večnog, stvarajućeg duha i stvorene prirode potvrđuje apsolutno: "Ja i Otac jedno smo"... Iako tvrdi da je „apsolutna ideja... jedinstvo teorijske i praktične ideje" Hegel apsolutno potvrđuje samo sa teorijske strane filozofskog mišljenja, pojma, a ne kroz jedinstvo teorijske i praktičke ideje koje je upravo u Isusu Hristu jedino apsolutno prisutno...
Načela praktične logike
Načela praktične logike
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Čista volja praktičnom logikom sastavlja neprotivurečne opažaje u pojmu, neprotivurečne pojmove u sudu, neprotivurečne sudove u zaključku. Jedinstvom misli sa osećajem, reči sa delom, kao glave sa telom, istine sa životom jedna ista vlastitost je najstarija sintetička osnova zakona identiteta, a sa jasnim da–ne, jeste–nije, hoću–neću spontanog mišljenja, suđenja, odlučivanja, delovanje, zakona isključenja trećeg.
Kvadratura kruga u čistoj volji i jednoj slobodnoj vlastitosti
Načela praktične logike
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Ko što okret prave duži ispravlja krivo u pravilno krivo, tako čista volja sve krive misli, reči, odluke, dela u ispravno, pravo...
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković