Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 19. Октобар 2020.

Tomislav Novakovic

Микромакрокосмологија

Јединство биљке, животиње, човека

Јединство биљке, животиње, човека

Микромакрокосмологија
Објављено: 23. Март 2017.

Иако је биљка први микромакрокосмички пра-домаћин, који повезује земљу, воду, ваздух и светлост (небо), преображава неживо у живо, "једе" светлост и производи храну и кисеоник за сав остали живот, она се у теорији еволуције маргинализује и проглашава нижом организацијом. По чему су човек и животиње "виша" организација, ако две суштинске ствари – да преобразе неживо у живо, или "једу" најсавршенији вид енергије – не могу!?

 

детаљније

Природна и друштвена наука

Природна и друштвена наука

Микромакрокосмологија
Објављено: 16. Март 2017.

Иако на први поглед изгледа да се само из једноставних разлика неживог може објаснити сложено живо, а тачно  је сасвим супротно: без без сложених (чулних, разумских, умских, вољних) супстанцијалних разлика живог не само да није могуће разликовање једноставног, неживог, него без човека (живог света) нема смисла разлика милионске температуре унутар звезде од апсолутне нуле празног простора, или било које једне од друге ствари, него и било чега од ничег!

детаљније

О бесконачности и коначности

О бесконачности и коначности

Микромакрокосмологија
Објављено: 14. Април 2015.

За царство Божије човек треба бити  мери царства вечног. Да воли Бога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом и ближњега својега као самога себе. Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш, и остане колико хоћеш. Да има безмерје вере, милости, стрпљења,  мудрости да као цар вечни прима и даје богатство љубави од Бога у највишој лепоти, истини, добру ...

 

детаљније

Принцип неодређености: „Иста река није никад иста.“

Принцип неодређености: „Иста река није никад иста.“

Микромакрокосмологија
Објављено: 20. Фебруар 2015.

Принцип неодређености тврди да се не може истинито, исправно говорити ни о једној одвојеној, појединачној ствари, појави, а ни о било којој, каквој „целини“ ствари... Како се све мења и зависи једно од другог, принцип неодређености тврди да се ниједна ствар не може одредити ни сама собом, ни нечим другим. Свака ствар зa своју одређеност јасност претпоставља неку другу ствар с којом се одређује, дефинише, а ова опет неку трећу ... и тако до у бескрај,  те се свака ствар може дефинисати само условно и релативно..

 

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако садашње изводимо из прошлог, сложено из једноставног, живо из неживог и тврдимо да ће се из најједноставнијег "самог по себи неживог" развити на крају толико савршено живо, да ће из једноставног неживог стварати свако сложено живо, зашто такво савршено живо не би могло постојати од почетка?

Ако најсложеније, најразвијеније живо нужно на крају достиже стварајућу вољу, онда стварајућа воља вечно живе савршене организације (пре сваке прошле, садашње, будуће једноставне неживе и сложене живе организације) постоји са сваке стране, краја са још већом нужношћу од почетка.

 

Томислав Новаковић

Видео дана