Томислав Новаковић филозоф

Уторак | 25. Јул 2017.

Tomislav Novakovic

Новости

Информативна власт

Објављено: 23. Јул 2017.

Трострука структура политичког система  више никако није довољна. Ко данас влада комуникацијама, информацијама, тај у великој мери утиче на законодавну, судску и извршну власт. Зато само посебно конституисана сфера независне, децентрализоване информативне власти за слободу: духа, независних медија, информација, знања, образовања, културе, вер... може поново утемељити независност сваке посебне сфере власти и истоввремено њихову међусобну равнотежу... Такође, једна суверена политичка воља грађана треба директно да  бира и смењује највише представнике сваке сфере власти..


Прочитај цео текст

Критичка историја филозофије

Објављено: 01. Мај 2017.

"Објективно" становиште историчара филозофије, који није и сам филозоф, није никакво академско становиште, него аматеризам. Само логички доследна властита филозофија, као кућа од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребивати, потврђује академизам и објективност. Зато је свака таква филозофија је и критичка историја филозофије, јер у дијалогу са свом дотадашњом филозофијом (од грчке на њеном почетку, до немачке на њеном крају), доказује да она није била довољно академска, јер је запоставила неке суштинске проблеме,  или их није решавала на прави начин.


Прочитај цео текст

Нова филозофска начела

Објављено: 01. Мај 2017.

Грчки филозофи су беспрекорно утемељила нека филозофска подручја, а нека друга и та како битна   нису, па се јаз између тих јако битних  подручја живита и саме филозофије толико повећавао на њену штету, да су то на крају постали потпуно одвојени светови! Од пет суштинских подручја: метафизике властитости, метафизике језика, метафизике мириса и укуса, даха, метафизике додира, полности, рода, и микромакроксомологије, грчки филозофи су директно утемељили само микромакрокосмологију и индиректно метафизику чисте воље и метафизику језика.

 


Прочитај цео текст

Аристотелова метафизика

Објављено: 09. Април 2017.

Аристител сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је). по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има)? Ипак, та његова тетрада се своди на крају на диаду. Као једино нужно биће наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, Бог је из свог вечног живота по себи, савршеног духовног бића као облик свих облика, сврха свих сврха, суштински узрок сваког: облика, сврхе, кретања природног, живота, бића у његовом прелазу од могућности ка његовој стварности...


Прочитај цео текст

Аристотелово учење о Богу

Објављено: 08. Април 2017.

Свако конкретно једно и свако конкретно биће, за своје обличје, сврху, кретање од могућности ка стварности, пре једног по себи, или бића по себи, тражи најстарије јединство по себи – Божије мишљења о самом мишљењу,  као савршени облик свих облика,  сврху свих сврха, најнужнију духовну стварност у основи сваке могуће могућности, као покретача свих кретања – једно са савршеном делатношћу, вечним делом.


Прочитај цео текст

Мало и велико Ја

Објављено: 28. Март 2017.

Насупрот Декартовог или Кантовог "малог cogita" (Ја мислим) ... из кога се не може потврдити ни постојање нас самих, ни постојање света, а поготову апсолутно (Божије) вечно постојање, Хегел из великог cogita "Божијег мислим, апсолутно постојим, јесам" самоодређујућег појма дијалектичке логике, који све (могуће, стварне, нужне) разлике, супротности атрибута, модуса саставља у апсолутно истинитој идеји, потврђује не само вечно духовно постојање Бога или самоизвесно постојање нас самих, него тек доказује сваку (могућу, стварну, нужну) постојаност постојања!


Прочитај цео текст

Метафизика властитости

Објављено: 27. Март 2017.

Практично-морални ум није суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је практично-морално јединство слободне мисли, речи, одлуке за човека и државу суштинска страна ствари!

 


Прочитај цео текст

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Објављено: 24. Март 2017.

Без обзира, колико економске, политичке, културне, религиозне... друштвено-историјске околности утичу на развој човека или народа и све начине човековог понашања или друштвеног организовања, свака аналитичка, индуктивна основа психологије или социологије... мора претпоставити синтетичку, дедуктивну личност човека и надсазнајни, надопажајни дух народа који се не могу извести из тих спољашњег узрока...

 


Прочитај цео текст

Јединство биљке, животиње, човека

Објављено: 23. Март 2017.

Први микромакрокосмички пра-домаћин је, заправо, биљка! Иако повезује земљу, воду, ваздух и светлост (небо), преображава неживо у живо, "једе" светлост и производи храну и кисеоник за сав остали живот, биљка се у теорији еволуције маргинализује и проглашава нижом организацијом. По чему су човек и животиње "виша" организација, ако две суштинске ствари – да преобразе неживо у живо, или "једу" најсавршенији вид енергије – не могу!?

 


Прочитај цео текст

Бог, највиша идеја добра и апсолутно сазнање, мишљење, појам

Објављено: 22. Март 2017.

Када се Бог објашњава, ближе одређује сазнањем, мишљењем, одређује се нечим другим, што је "јасније, одређеније" од Бога, што је апсурдно! Бог  ближе одређен сазнањем,  мишљењем само је Бог свог сазнања, мишљења а не Бог! Зато се у апофатичкој теологији за Бога само може  рећи да: јесте.


Прочитај цео текст

Етика и политика мисли

Објављено: 17. Март 2017.

Ни у демократији не влада цео народ, него само један део његових изабраних представника. Само када влада  бољи и способнији део народа, влада народ,  а када влада гори део народа, он прво поробљава бољи део народа а затим и цео народ. Када у човеку или држави боље влада горим, то чини бољим човека и државу, јача слободу човека и слободу државе. А када влада гори део, то не само да води у тиранију, олигархију, анархију, смањује слободу човека и слободу државе и прави горе људе и гору државу, него води у поробљавањa тог народа, државе од стране других народа, државa.


Прочитај цео текст

Метафизика полности, рода

Објављено: 16. Март 2017.

Иако брак претпоставља духовно јединство, речи: „И биће двоје једно тело“ наглашавају физичку једноћу, плодност, као основу за све другу плодност. Са једне стране, та физичка једноћа искључује крвно сродство, са друге, утемељује сваки род. Када се муж и жена заветују пред Богом за заједницу новог рода та чиста воље не саставља само све разлике оба пола у једном телу,  него кроз старије духовно сродство од Бога и све разлике са другим људима у једном духу.


Прочитај цео текст

Природна и друштвена наука

Објављено: 16. Март 2017.

Иако на први поглед изгледа да се само из првостепених једноставних разлика неживог може објаснити сложено живо, а тачно  је сасвим супротно: без без сложених (чулних, разумских, умских, вољних) разлика живог не само да није могуће разликовање једноставног, неживог, него без човека (живог света) нема смисла разлика милионске температуре унутар звезде од апсолутне нуле празног простора, или било које једне од друге ствари, него и било чега од ничег!


Прочитај цео текст

О духовној борби

Објављено: 16. Март 2017.

Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње. Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух човека и народа... Одбацивање лажи, зла не само да не смањује свет, него га слободним чином добра повећава ка духовном безмерју.

 


Прочитај цео текст

Апсолутна идеја као јединство теоријске и практичне идеје

Објављено: 14. Март 2017.

Иако тврди да је  „апсолутна идеја... јединство теоријске и практичне идеје" и да се „У хришћанству... садржи догма о јединству божанске и људске природе коју је Христос открио људима: човек и Бог, објективна и субјективна идеја ту су једно исто", Хегел је опет потврђује само са теоријске стране филозофског мишљења, појма, а не кроз јединство теоријске и практичке идеје које је у Исусу Христу стварно присутно... Ако је Исус Христос за верујућег човека само најузвишенија представа Бога, није сам за себе (из себе, по себи), који кроз јединство теоријске и практичне идеје, мишљења и бића, појма и опажаја, форме и садржине, појаве и суштине, временског и вечног, стварајућег духа и створене природе  управо потврђује апсолутно: "Ја и Отац једно смо"...


Прочитај цео текст