Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 15. Октобар 2018.

Tomislav Novakovic

Новости

Етимологија и метафизика језика

Објављено: 01. Април 2018.

Значење сваке и најмање речи претпоставља значење неке старије речи, а ово даље неке још старије, а  све речи, реченице и све фонолошке морфолошке, синтаксичке граматичке структуре на крају живу говорну свест неког најстаријег језика у коме се мора знати све да би се знало било шта...


Прочитај цео текст

Слобода језичког духа Валтера Бенјамина

Објављено: 31. Март 2018.

Валтер Бенјамим тврди да  је са Адамовим "грехом језичког духа" говор -изгубио најунутрашњије јединство именовања и сазнања са Божијом стварајућом речи, с којом је исказивао суштину ствари и са речима које суде, пресуђују између добра и зла пао у нејасне, неодређене односе између ствари...  Међутим, "грех језичког духа" у првостепеном смислу се не може никако приписати Адаму него нечистом духу, који управо јесте то што јесте, "лажа и отац лажи" што суштинским "грехом језичког духа" хули на име Божијe, најсветије лице Духа Светог, због чега заслужује паклени суд.

 


Прочитај цео текст

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Објављено: 31. Март 2018.

Као што Кант чистим формама (чула, разума, ума) пре свих садржаја, утемељује конкретно сазнање, искуство, тако  де Сосир чистим (фонолошким, морфолошким, синтаксичким) граматичким формама пре било каквих садржаја конкретних речи, сам језик. Међутим, као што "чисте" сазнајне форме претпостављају живу мисао у јединству са свим могућим садржајем, тако и све "чисте" граматичке форме целовиту метафизику језика, живу говорну свест у јединству са свим могућим садржајем.


Прочитај цео текст

Кантово схватање уобразиље

Објављено: 17. Јануар 2018.

Иако Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља!

 



Прочитај цео текст

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Објављено: 17. Јануар 2018.

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само кроз метафизичко искуство душе између ума на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни; као код Платона пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до умског сећање, препознавања целовитих идеја.


Прочитај цео текст

Трансцендентални шематизам

Објављено: 03. Јануар 2018.

Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције  схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, са трансцендентални шематизмом Кант много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него  разума и унутрашње чула–опажаја времена!


Прочитај цео текст

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Објављено: 24. Август 2017.

Платон  идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел   стварну државу, као највише добро (за нас), кроз супстанцијалну политику.

 


Прочитај цео текст

Информативна власт

Објављено: 23. Јул 2017.

Трострука структура политичког система више никако није довољна. Само када суверена политичка воља грађана буде на директним изборима бирала и смењивала не само највише представнике законодавне, судске и извршне власти, већ и независне информативне власти у основи слободе медија, образовања, науке, културе... све сфере ће имати потребну независност и оперативност и истовремено међусобну равнотежу.


Прочитај цео текст

Критичка историја филозофије

Објављено: 01. Мај 2017.

"Објективан" став историчара филозофије без властите идеје није академско становиште него аматеризам. Само целовита властита идеја, као кућa од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребивати, потврђује стручност и објективност. Зато је свака логички доследна изворна филозофија и критичка историја филозофије, која у дијалогу са свом дотадашњом филозофијом (од грчке на њеном почетку, до немачке на њеном крају), доказује да она није ни била довољно академска, јер је прескочила неке суштинске проблеме, или их није решавала на прави начин.


Прочитај цео текст

Нова филозофска начела

Објављено: 01. Мај 2017.

Грчки филозофи су беспрекорно утемељила нека филозофска подручја, а нека друга и та како битна   нису, па се јаз између тих јако битних  подручја живoта и касније филозофије толико повећавао, да су то постали потпуно одвојени светови! Од пет суштинских подручја: метафизике властитости, метафизике језика, метафизике мириса и укуса, даха, метафизике додира, полности, рода, и микромакроксомологије, грчки филозофи су директно утемељили само микромакрокосмологију и индиректно метафизику чисте воље и метафизику језика.

 


Прочитај цео текст

Аристотелова метафизика

Објављено: 09. Април 2017.

На први поглед Аристoтел сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је), по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има), а заправо се та његова тетрада  на крају своди на диаду. Као вечно духовно биће, највиши облик свих облика, сврха свих сврха, покретач свих кретања, наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, Бог је из свог вечног живота по себи суштински узрок сваког могућег: облика, сврхе, кретања природног живота, бића од његове могућности ка његовој стварности...


Прочитај цео текст

Аристотелово учење о Богу

Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.


Прочитај цео текст

Мало и велико Ја

Објављено: 28. Март 2017.

Насупрот Декартовог или Кантовог "малог cogita" (Ја мислим) ... из кога се не може потврдити ни постојање нас самих, ни постојање света, а поготову апсолутно (Божије) вечно постојање, Хегел из великог cogita "Божијег мислим, апсолутно постојим, јесам" самоодређујућег мишљења, појма по себи и за себе дијалектичке логике, која све (могуће, стварне, нужне) разлике, супротности атрибута, модуса саставља у апсолутно истинитој идеји, потврђује не само вечно духовно постојање Бога или самоизвесно постојање нас самих, него тек доказује сваку (могућу, стварну, нужну) постојаност постојања!


Прочитај цео текст

Метафизика властитости

Објављено: 27. Март 2017.

Није практично-морални ум суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно практично-морално јединство слободне мисли, речи, одлуке и дела сваке слободне властитости (човека и државе) суштинска страна ствари!

 


Прочитај цео текст

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Објављено: 24. Март 2017.

Под утицајем аналитичке основе природне науке (физике, хемије, биологије...) и све друштвене науке: филозофија, психологија, право, социологија из економских, политичких спољашњих узрока индуктивно објашњавају суштину човека и народа... а заправо а сваке стране, краја сва та објашњења већ претпостављају надопажајну и надсазнајну вољу и надсуштаствену личност и синтетички, дедуктивни целовити дух који се никако не могу објаснити из тих спољашњег узрока...

 


Прочитај цео текст