Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 18. Јун 2018.

Tomislav Novakovic

Новости

Етимологија и метафизика језика

Објављено: 01. Април 2018.

Aко значење сваке и најмање речи претпоставља значење неке старије речи, а ово даље неке још старије, све речи, реченице и све фонолошке морфолошке, синтаксичке граматичке структуре  подразумевају живу говорну свести неког најстаријег језика у коме се мора знати све да би се знало било шта...


Прочитај цео текст

Слобода језичког духа Валтера Бенјамина

Објављено: 31. Март 2018.

По Валтеру Бенјамину са Адамовим "грехом језичког духа" говор је изгубио најунутрашњије јединство именовања и сазнања са Божијом стварајућом речи, с којим је изражавао суштину ствари и са плодом дрвета знања добра добра и зла потонуо у спољашње односе између ствари. Међутим, "грех језичког духа" се не може никако приписати Адаму него нечистом духу, који управо јесте то што јесте, "лажа и отац лажи" што суштинским "грехом језичког духа" хули на име Божијe, најсветије лице Духа Светог, због чега заслужује паклени суд.

 


Прочитај цео текст

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Објављено: 31. Март 2018.

Кант чистим (празним) формама ума, разума, чула пре слепих садржаја, утемељује све наше сазнање, а  де Сосир  чистим (празним) граматичким формама пре сасдржаја конкретних речи живи језик. Међутим, као што све "празне" сазнајне форме претпостављају живу мисао у јединству са свим могућим садржајем, тако и све „празне“ (фонетске, морфолошке, синтаксичке) чисте граматичке форме живу говорну свест, целовиту метафизику језика у јединству са свим могућим садржајем.


Прочитај цео текст

Кантово схватање уобразиље

Објављено: 17. Јануар 2018.

Кант тврди да априорно јединство чистог разума и чисте чулности у виду трансценденталне (продуктивне) уобразиље утемељује опште и нужне судове природне науке и све наше сазнање у оквиру могућег искуства, a заправо плодно јединство празне форме и слепе садржине посредним сећањем, замишљањем омогућава тек емпиријска, (репродуктина) уобразиља


Прочитај цео текст

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Објављено: 17. Јануар 2018.

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само између ума, на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни. Као Платоново метафизичко искуство умског дела душе; пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до сећање, препознавања целовитих идеја.


Прочитај цео текст

Трансцендентални шематизам

Објављено: 03. Јануар 2018.

Ако Кант две Декартове супстанције или Спинозина два атрибута једне супстанције (мишљења и простирања) схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, са трансцендентални шематизмом би требало да утемељи јединство разума и много опажајнијег спољашњег чула–опажаја простора, а не  разума и унутрашње чула–опажаја времена!


Прочитај цео текст

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Објављено: 24. Август 2017.

Платон  идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел   највише добро (за нас), стварну државу, кроз супстанцијалну политику.

 


Прочитај цео текст

Информативна власт

Објављено: 23. Јул 2017.

Трострука структура политичког система за независност сваке посебне сфере власти данас није довољна. Само када суверена политичка воља грађана буде на директним изборима бирала и смењивала не само највише представнике законодавне, судске и извршне власти, већ и независне информативне власти у основи слободе медија, образовања, науке, културе... све те сфера ће имати независност и оперативност и међусобну равнотежу.


Прочитај цео текст

Критичка историја филозофије

Објављено: 01. Мај 2017.

"Објективан" став историчара филозофије, који није и сам филозоф, није никакво академско становиште, него аматеризам. Само логички доследна изворна филозофија, као кућа од темеља до крова, са свим потребним "духовним просторијама" у којима се може пребивати, потврђује академизам и објективност. Зато је свака таква филозофија и критичка историја филозофије, јер у дијалогу са свом дотадашњом филозофијом (од грчке на њеном почетку, до немачке на њеном крају), доказује да она још није довољно академска, јер је запоставила неке суштинске прблеме или их није решавала на прави начин.


Прочитај цео текст

Нова филозофска начела

Објављено: 01. Мај 2017.

Грчки филозофи су беспрекорно утемељила нека филозофска подручја, а нека друга и та како битна   нису, па се јаз између тих јако битних  подручја живoта и саме филозофије толико повећавао на њену штету, да су то на крају постали потпуно одвојени светови! Од пет суштинских подручја: метафизике властитости, метафизике језика, метафизике мириса и укуса, даха, метафизике додира, полности, рода, и микромакроксомологије, грчки филозофи су директно утемељили само микромакрокосмологију и индиректно метафизику чисте воље и метафизику језика.

 


Прочитај цео текст

Аристотелова метафизика

Објављено: 09. Април 2017.

Иако Аристoтел сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је), по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има), његова тетрада се  на крају своди на диаду. Као нужни облик свих облика, сврха свих сврха, покретач свих кретања, Бог је из свог вечног живота по себи, савршеног духовног бића, наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, суштински узрок сваког: могућег облика, сврхе, кретања природног живота, бића од његове могућности ка његовој стварности...


Прочитај цео текст

Аристотелово учење о Богу

Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.


Прочитај цео текст

Мало и велико Ја

Објављено: 28. Март 2017.

Насупрот Декартовог или Кантовог "малог cogita" (Ја мислим) ... из кога се не може потврдити ни постојање нас самих, ни постојање света, а поготову апсолутно (Божије) вечно постојање, Хегел из великог cogita "Божијег мислим, апсолутно постојим, јесам" самоодређујућег појма дијалектичке логике, који све (могуће, стварне, нужне) разлике, супротности атрибута, модуса саставља у апсолутно истинитој идеји, потврђује не само вечно духовно постојање Бога или самоизвесно постојање нас самих, него тек доказује сваку (могућу, стварну, нужну) постојаност постојања!


Прочитај цео текст

Метафизика властитости

Објављено: 27. Март 2017.

Практично-морални ум није суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно практично-морално јединство слободне мисли, речи, одлуке и дела човека и државе суштинска страна ствари!

 


Прочитај цео текст

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Објављено: 24. Март 2017.

Аналитичка  правна, психолошка, социолошка наука из економских, политичких спољашњих  узрока индуктивно објашњава суштинско обележје човека и народа, а заправо а сваке стране претпоставља надопжајну дедуктивну личност и надсазнајни синтетички дух који се не могу извести из тих спољашњег узрока...

 


Прочитај цео текст