Томислав Новаковић филозоф

Среда | 21. Фебруар 2018.

Tomislav Novakovic

Новости

Кантово схватање уобразиље

Објављено: 17. Јануар 2018.

Кант тврди да трансцендентална (продуктивна) уобразиља плодним јединством чистог разума и чисте чулности утемељује опште и нужне судове природне науке, а заправо, тек емпиријска, (репродуктина) посредним представама, сећањем, замишљањем јединством празне форме и слепе садржине утемељује све сазнање, искуство.


Прочитај цео текст

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Објављено: 17. Јануар 2018.

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само између ума, на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни. Као Платоново метафизичко искуство умског дела душе; пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до сећање, препознавања целовитих идеја.


Прочитај цео текст

Трансцендентални шематизам

Објављено: 03. Јануар 2018.

Ако Кант две Декартове супстанције мишљења и простирања (или Спинозина два атрибута једне супстанције) схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, трансцендентални шематизам би требало да утемељи између разума и много опажајнијег спољашњег чула–опажаја приостора, а не  разума и унутрашње чула–опажаја времена!


Прочитај цео текст

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Објављено: 24. Август 2017.

Платон  идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, старију етику а да Аристотел стварну државу, као  највише добро (за нас), утемеује кроз старију политику.

 


Прочитај цео текст

Информативна власт

Објављено: 23. Јул 2017.

Трострука структура политичког система за независност сваке посебне сфере власти и истовремено њихову међусобну равнотежу, више никако није довољна. Само када суверена политичка воља грађана буде на директним изборима бирала и смењивала не само највише представнике законодавне, судске и извршне власти, већ и независне информативне власти, у основи слободе медија, образовања, науке, културе... све сфера власти ће имаће пуну независност и оперативност и цео политички систем праву равнотежу.


Прочитај цео текст

Критичка историја филозофије

Објављено: 01. Мај 2017.

"Објективно" становиште историчара филозофије, који није и сам филозоф, није никакво академско становиште, него аматеризам. Само логички доследна изворна филозофија, као кућа од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребивати, потврђује академизам и објективност. Зато је свака таква филозофија и критичка историја филозофије, јер у дијалогу са свом дотадашњом филозофијом (од грчке на њеном почетку, до немачке на њеном крају), доказује да она није била довољно академска, јер је запоставила неке суштинске проблеме, или их није решавала на прави начин.


Прочитај цео текст

Нова филозофска начела

Објављено: 01. Мај 2017.

Грчки филозофи су беспрекорно утемељила нека филозофска подручја, а нека друга и та како битна   нису, па се јаз између тих јако битних  подручја живита и саме филозофије толико повећавао на њену штету, да су то на крају постали потпуно одвојени светови! Од пет суштинских подручја: метафизике властитости, метафизике језика, метафизике мириса и укуса, даха, метафизике додира, полности, рода, и микромакроксомологије, грчки филозофи су директно утемељили само микромакрокосмологију и индиректно метафизику чисте воље и метафизику језика.

 


Прочитај цео текст

Аристотелова метафизика

Објављено: 09. Април 2017.

Иако Аристoтел сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је), по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има), његова тетрада се  на крају своди на диаду. Као нужни облик свих облика, сврха свих сврха, покретач свих кретања, Бог је из свог вечног живота по себи, савршеног духовног бића, наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, суштински узрок сваког: могућег облика, сврхе, кретања природног живота, бића од његове могућности ка његовој стварности...


Прочитај цео текст

Аристотелово учење о Богу

Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.


Прочитај цео текст

Мало и велико Ја

Објављено: 28. Март 2017.

Насупрот Декартовог или Кантовог "малог cogita" (Ја мислим) ... из кога се не може потврдити ни постојање нас самих, ни постојање света, а поготову апсолутно (Божије) вечно постојање, Хегел из великог cogita "Божијег мислим, апсолутно постојим, јесам" самоодређујућег појма дијалектичке логике, који све (могуће, стварне, нужне) разлике, супротности атрибута, модуса саставља у апсолутно истинитој идеји, потврђује не само вечно духовно постојање Бога или самоизвесно постојање нас самих, него тек доказује сваку (могућу, стварну, нужну) постојаност постојања!


Прочитај цео текст

Метафизика властитости

Објављено: 27. Март 2017.

Практично-морални ум није суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно практично-морално јединство слободне мисли, речи, одлуке и дела сваког човека и државе суштинска страна ствари!

 


Прочитај цео текст

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Објављено: 24. Март 2017.

Без обзира, колико економске, политичке, културне, религиозне... друштвено-историјске околности утичу на развој човека или народа и све начине човековог понашања или друштвеног организовања, свака аналитичка, индуктивна основа психологије или социологије... мора претпоставити синтетичку, дедуктивну личност човека и надсазнајни, надопажајни дух народа који се не могу извести из тих спољашњег узрока...

 


Прочитај цео текст

Јединство биљке, животиње, човека

Објављено: 23. Март 2017.

Иако је биљка први микромакрокосмички пра-домаћин, јер повезује земљу, воду, ваздух и светлост (небо), преображава неживо у живо, "једе" светлост и производи храну и кисеоник за сав остали живот, она се у теорији еволуције маргинализује и проглашава нижом организацијом. По чему су човек и животиње "виша" организација, ако две суштинске ствари – да преобразе неживо у живо, или "једу" најсавршенији вид енергије – не могу!?

 


Прочитај цео текст

Бог, највиша идеја добра и апсолутно сазнање, мишљење, појам

Објављено: 22. Март 2017.

Када се Бог објашњава, ближе одређује сазнањем, мишљењем, одређује се нечим другим, што је "јасније, одређеније" од Бога, што је апсурдно! Бог  ближе одређен сазнањем,  мишљењем само је Бог свог сазнања, мишљења а не Бог! Зато се у апофатичкој теологији за Бога само може  рећи да: јесте.


Прочитај цео текст

Етика и политика мисли

Објављено: 17. Март 2017.

Ни у демократији не влада цео народ, него само један део његових изабраних представника. Само када влада  бољи и способнији део народа, влада народ, а када влада гори део народа, он прво поробљава бољи део народа а затим и цео народ. Када у човеку или држави боље влада горим, то чини бољим човека и државу, јача слободу човека и слободу државе. А када влада гори део, то не само да води у тиранију, олигархију, анархију, смањује слободу човека и слободу државе и прави горе људе и гору државу, него води у поробљавањa тог народа, државе од стране других народа, државa.


Прочитај цео текст