Томислав Новаковић филозоф

Петак | 30. Јул 2021.

Tomislav Novakovic

Новости

Благодарје:Није знање светлост него је светлост знање

Објављено: 12. Новембар 2020.

Kога води само светлости спољашњег знања, тај врло често не зна ни шта да ради, ни како то да ради, ни када то да ради...

A кога води унутрашња светлост највишег добра изнад сваког знања,  тај зна и шта да ради и како то да ради и када то да ради..


Прочитај цео текст

Карактер је наша судбина

Објављено: 28. Октобар 2020.

Као што карактерним јединством слободне: мисли, речи, одлуке и дела човек држи судбину у својим рукама, тако и народ карактерним јединством своје изборне воље, која слободно поставља и смењује највише представнике сваке посебне сфере: законодавне, судске, извршне и информативне власти, држи судбину у својим рукама...


Прочитај цео текст

Благодарје: Мудрост која нам је потребна

Објављено: 19. Август 2020.

Само кад воли и говори истину човек излази из граница својих очију, свога разума и види другог човека, другу личност. Истина је мирис, вечни духовни свештеник који буди, узбуђује срце, душу, тело, освећује за укус љубави, а љубав онај вечни цар у чистом срцу из царства небеског, Бог сам...


Прочитај цео текст

Недоследности у утемељењу Платонове Државе

Објављено: 09. Мај 2019.

Као што идеја добра утемељује све идеје ума и свака идеја ума своје копије у појмовима разума и сенке у опажајима чула и нагонима тела, тако и вечне идеје својине и сродства  своје копије и сенке у појмовима разума, опажајима чула и нагонима тела...


Прочитај цео текст

Етимологија и метафизика језика

Објављено: 01. Април 2018.

Значење сваке и најмање речи увек претпоставља значење неке старије речи, а ово даље неке још старије, а  све речи, реченице,уопште, свака фонолошка, морфолошка, синтаксичка граматичка... структура живу говорну свест на крају неког најстаријег језика, у коме се мора знати све, да би се знало било шта...


Прочитај цео текст

Слобода језичког духа Валтера Бенјамина

Објављено: 31. Март 2018.

По Валтеру Бенјамиму, са првобитним "грехом језичког духа" Адамов говор је изгубио везу именовања и сазнања са Божијом стварајућом речи, с којом је исказивао суштину ствари са плодом познања добра и зла потонуо у неодређене односе између ствари...  Међутим, суштински "грех језичког духа"  се не може никако приписати Адаму него нечистом духу, који је "лажа и отац лажи и крвник људски од почетка" и који првостепеним "грехом језичког духа" злим речима, лажним духом хули на име Божијe, најсветије лице Духа Светог, због чега и заслужује паклени суд.

 


Прочитај цео текст

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Објављено: 31. Март 2018.

Као што Кант чистим формама (чула, разума, ума) пре свих садржаја, утемељује конкретно сазнање, искуство, тако  де Сосир чистим (фонолошким, морфолошким, синтаксичким) граматичким формама пре било каквих садржаја конкретних речи, сам језик. Међутим, као што "чисте" сазнајне форме претпостављају живу мисао у јединству са свим могућим садржајем, тако и све "чисте" граматичке форме целовиту метафизику језика, живу говорну свест у јединству са свим могућим садржајем.


Прочитај цео текст

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Објављено: 17. Јануар 2018.

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само кроз метафизичко искуство душе између ума на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни; као код Платона пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до умског сећање, препознавања целовитих идеја.


Прочитај цео текст

Кантово схватање уобразиље

Објављено: 17. Јануар 2018.

Иако Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља!

 



Прочитај цео текст

Трансцендентални шематизам

Објављено: 03. Јануар 2018.

Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције  схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, Кант са трансценденталним шематизмом много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него  разума и унутрашње чула–опажаја времена!


Прочитај цео текст

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Објављено: 24. Август 2017.

Платон  идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел   стварну државу, као највише добро (за нас), кроз супстанцијалну политику.

 


Прочитај цео текст

Информативна власт

Објављено: 23. Јул 2017.

Ко данас влада медијима, информацијама, тај утиче на све сфере власти. Трострука структура политичког система више никако није довољна, већ је потребна посебна сфера информативне власти. Само када суверена политичка воља грађана а директним изборима буде бирала и смењивала не само највише представнике законодавне, судске и извршне власти, већ и независне информативне власти, не само за слободу медија, већ и образовања, науке, културе... све сфере посебне власти ће имати своју независност и оперативност ио ону суштински потребну међусобну равнотежу...


Прочитај цео текст

Критичка историја филозофије

Објављено: 01. Мај 2017.

Само изворни филозоф са свеобухватном идејом, као кућом од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребивати, стручно и објективно интерпретира историју филозофије...


Прочитај цео текст

Нова филозофска начела

Објављено: 01. Мај 2017.

Од пет суштинских подручја: метафизике властитости, метафизике језика, метафизике мириса и укуса, даха, метафизике додира, полности, рода, и микромакроксомологије, грчки филозофи су директно утемељили само микромакрокосмологију и индиректно метафизику чисте воље и метафизику језика...

 


Прочитај цео текст

Аристотелова метафизика

Објављено: 09. Април 2017.

На први поглед изгледа да Аристoтел сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је), по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има), а заправо се та његова тетрада  на крају своди на диаду! Као вечно духовно биће, највиши облик свих облика, сврха свих сврха, покретач свих кретања, наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, Бог је из свог вечног живота по себи суштински узрок сваког могућег: облика, сврхе, кретања природног живота, бића од његове могућности ка његовој стварности...


Прочитај цео текст