Благодарје: Квадратура круга у крсту

  

1. НАЈСТАРИЈА ПОСТАВКА ПРОБЛЕМА ОДНОСА ПРАВОГ И КРИВОГ, ДУЖИ И КРУЖНИЦЕ, КВАДРАТА И КРУГА[1]

 

Проблем “квадратуре круга” захтева да се површина круга тачно израчуна из његовог полупречника. Међутим та тачна сразмера  се не може добити,  па се користи додатни број π, који се не може изразити коначним бројем, већ увек има неки остатак... Али са „практичне“  стране, окретом праве дужи лако се достиже квалитативно јединство правог и кривог у кружници.

Та „практична квадратура“ за свако право и свако криво,  присутна је у волану, точку кроз  слободно кретање кола и у свакој механичкој машини за све радне операције.

Заправо, та тежњa за тачним квантитативним односом квадрата и круга, од почетка је пристраснa. Потпуно правилно криво (кружница) се мери правим, а заправо се сви правилни геометријски облици: једнакe дужи, права, прав угао,  једнакостранични или правоугли  троугао, квадрат...сви правилни многоуглови изводе, по тачно одређеним угловима  из кружнице, а сва правилна геометријска тела из лопте.

 

2. КВАЛИТАТИВНА ГЕОМЕТРИЈА И АРИТМЕТИКА

 

Поред тога, квантитативна сразмера између пречника и кружнице унапред “фаворизује” геометријску правост, иако истинито (тачно) у геометријским судовима знања претпоставља из вољно-логичке кружности једне са свих страна исте истине старију исправност исправног појма, идеје, која уопште не мора да буде геометријски права.

Свака исправност, правост, тачност геометрије и аритметике (уопште сваке науке)  подразумева ту вољно-логичку исправност  и вољно-логичку кружност, кретања, окретање живе тачке из срца, средишта ствари, која држи, садржи све сличне и различите елементе система.

И управо таква практична квадратура из јаке почетне клице, семенке ка сваком будућем плоду води не само све наше сличне и различите: жеље, осећаје, речи, одлуке, дела него и све појмове, судове, закључке нашег мишљења.

У сваком (физичком, механичком, хемијском, биолошком или душевном, духовном) живом и неживом, створеном и нествореном систему то је главна оса, најјачи ослонац, темељ у срцу, среди ствари води ка целини све делове.  

У човеку, то је  пре геометријске дужи или кружнице, окреће, главни принцип чисте воље који преокреће све његове слободне: мисли,  речи, одлуке, дела на путу до једне са свих страна исте сведимензионалне истине.

„Божији су путеви сви прави“ –по надумној исправности, правости  духа Божијег — а који уопште не морају бити геометријски прави.

Вољно-логичка кружност из дубоког средишта или завршне сврхе врха, духовна математика, квалитативна геометрија и аритметика (рачун душе) за свако даље ширење до вољно-логичке: дужи, праве, равни, простора у расту од најмање клице до највише плода за све што је постојало, постоји или ће тек да постоји.

Вољно-логичка квадратура јаког правила, темељног става, главне идеје која  сједињује све наше: мисли, осећаје, речи, одлуке, дела. Почетни–завршни окрет, преокрет чисте воље која из срца, средишта ствари схвата, обухвата све: догађаје, доживљаје, саставља све углове, стране, сваки почетак и сваки крај.

 

 3. ВОЉНО–ЛОГИЧКА КВАДРАТУРА КРУГА У ЧИСТОЈ ВОЉИ И ЈЕДНОЈ СЛОБОДНОЈ ВЛАСТИТОСТИ

 

И као што кружница, круг тек настаје окретом праве дужи, тако сви различити или супротни појмови, судови разума, или завршни закључци ума тек из најстарије воље у највишем јединству чисте: мисли, речи, одлуке и дела састављају у слободној властитости све крајеве, све стране.

Чиста воља из живог средишта  душе, или највиша сврха врха, сређује, уређује све хаотично, неповезано, држи као из “ничега” све; као сведимензионална, наддимензионална квадратура круга...

Точак од доле ка горе, од уназад ка напред, од левог ка десном, од ван ка унутра правог сме, не сме, усмерења, смера, правца истине, правде.

                                    

4. ИСУС ХРИСТОС  У КВАДРАТУ КРУГА У ПОТПУНОЈ ЉУБАВИ КА БОГУ И ЉУБАВИ БЛИЖЊЕМ  ЗА ОКРЕТ ОД ЛАЖИ КА ИСТИНИ, ОД ЗЛА КА ДОБРУ, ОД ГРЕШНОГ КА БЕЗГРЕШНОМ, У СРЕДИШТУ КРСТА ПОДЈЕДНАКО  УДАЉЕН ОД СВАКОГ СРЦА ЉУДСКОГ.

 

Окрет праве дужи (полупречника) саставља праву и криву линију у потпуно правилну затворену криву линију, кружницу, а небески исправна, права: мисао–осећај–реч–дело окретом крста све криве лукаве, мисли, осећаје, кривице, кривце рода људског окреће на

исправно, право. То је у савршеној љубави чисте душе квадратура круга у темељу живе грађевине вечне где се један исправан, прав поставља као да је крив за све, да обухвати најмање и највеће, ојача све пало, слабо, исправи све погрешно, криво, упути на безгрешно, право...

Исус Христос, син Божији и син човечији, савршен у: мисли, речи, одлуци, делу, највиши унапред од рода небеског и једини безгрешан у роду људском, “окреће се за 180 степени", и поставља у крсту као да је најгрешнији, најнижи од свих и прима кривицу за

све, да из безмерја  љубави, чисте, са свих страна исте истине у крсту исправи све грешно, криво, све наше криве: мисли, осећаје, речи, дела, рода људског окрене на исправно, право...

Свака је реч Христова крст и квадратура круга за окрет од Дрвета знања добра од зла ка Дрвету живота, која надјачава истином лаж, добротом зло, љубављу мржњу, води душу у „царство Божије унутра у нама“.

„Љубити непријатеље своје.“ Благосиљај оне који те куну.“ „Ко тебе каменом  ти њега хлебом“. „Који хоће да буде од свих највиши и први нека буде најнижи и задњи, и свима да служи.

"Ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре једно остане, ако умре богат род роди“... „Ако се не повратите и будете као деца... ко се поново не роди водом и духом нећ ући у царство Божије." „Ја сам дошао да виде који  не виде који виде да постану слепи.” 

Висока крошња, круна расте из дубоког корена,  јака кућа зида из дубоког темеља до највишег крова... 

Небески безгрешно, право најузвишеније, највише поставља се у добровољној жртви у крсту најпонизније, најниже, да кроз најдубљи корен расте до небеске крошње, најузвишенијег плода... Кроз најчврши темељ вечне љубави уздиже до највише круне истине, небеског крова.

Само тај окрет  од грешног ка безгрешном, од времена ка вечности за сваки живот и васцели свет скида терет: лажи, зла, грех целог рода људског, може оно најгрешнијеје,  најниже усправити, узнети до најузвишенијег, највишег.

Зла мисао, реч, око је основа кривице и ако је то свесни став, уверење целог човека, то повлачи неопростивост.

Та послушност лажном духу од плода Дрвета знања добра од зла првобитна је и свесна и само је род са Дрвета живота, Христове речи и дела, може надјачати.

Да би човек био способан да надјача свако грешно стање и све оно видљиво, спољашње схвати, обухвати из невидљивог унутрашњег, он мора прво најстаријом квадратуром круга надјачати лажног, злог духа, који је изазивач сваког другог лажног, злог стања.

Да одрекне у срцу послушност и снагом свете речи препозна у себи отров лажи, зла и сваку издају, хулу, лукавство у себи одбаци заувек.

Према Богу се не може бити дуж, ни права (ни дуг ни прав) него само крива (крив, дужан и “кратак“) и зато се  само послушношћу речи Божијој исправља, бива прав, саставља у квадратури круга у крсту у кружницу, круг љубави једнак са свима.

Неко може бити споља прав као “окречен гроб”, као чаша само “споља чиста” а унутра, вођен злом мишљу, злим оком потпуно лажан и крив, “пун грабежи и злобе.”

Тек када то наше срце, наизглед право, окрене за 180 степени и разоткрије у себи лаж и лукавство, схвати да је погрешно, криво, и снагом безгрешног, правог Духа истине из средишта крста састави у љубави ка Богу и љубави ка ближњем у правилну криву линију

подједнако удаљену од сваког срца, средиће, уредиће хаотично све.

Једна кап отрова је довољна да затрује чашу, један трун да затвори око. Иако надмено jа надлеће све у висини као орао, отровне мисли га и даље уједају за срце трен. 

Када се разоткрије лажна исправност и призна у себи грех, кривица тим преокретом у крсту се расте из најниже клице вере до најузвишенијег плода, уздиже од најчвршег темеља до највишег крова. Тим ”приземљењем” надменог ја надјачава се  скривени отров

лажи, зла у срцу и љубављу ка Богу и ближњем привидна висина преображава  у наддимензионалну брзину духа, анђелска крила  истине. Хвата скривено лукавство, држи као змија у руци, или брзо гази, гњечи, одсеца од себе за трен, да га потајно не “ уједа за пету“.

Ако те неко удари по десном образу – ти не врати као да си ти прав и ти њему, него се преокрени за 180 степени, и сети се да не би могао ни умрети да ниси крив, и да у срцу своме не слушаш зло и лаж, па прими кривицу на себе у крсту и састави са другом, другим у

правилну криву линију, и речима истине из вечног живота у љубави душу очисти, искупи,  исправи све своје “криве”: мисли, речи, осећаје, одлуке, дела.

Само надумни Дух истине горе надјачава, разоткрива оно најскривеније, најниже доле, што вуче паду кроз идоле.

Тек са небеским горе има смисла оно земаљско доле, са десним оно лево, са оним вечним унапред  све у времену, простору уназад, из најдубљег унутра све површно ван...

Та највиша истина, доброта не попушта лажи, злу, већ јачим: горе, унапред, десним, унутра, заувек побеђује, надјачава све: доле, уназад, лево, ван.

Залубити, заоблити, из безгрешне мисли, осећаја срца све зле, мисли, очи, затупити мач, стреле нечастивог.. .

Преокренути из срца, среде, средишта од сумње ка вери, од грешног ка безгрешног, од зла ка добру : хватати, схватати, обухватати ...

Та вољно-логичко квадратура у крсту није негацијом негације просто јединство супротности ка неком новом развојном чланку, нити чланковити скок квантитета у квалитет ка вишем степену јединства који ће у следећем сукобу довести до њиховог потпуног

превазилажења у неком завршном стању, већ тај преокрет  заувек надјачава, побеђује своју супротност.

Оно највише, најјаче у бити битке срца јагње–лав прима мирно као најниже, наслабије у крсту оно најгоре зло у бити, убити да победнички преокретом дивљег у питомо очисти, исправи све грешне: мисли, речи, осећаје, одлуке, дела васцелог света.

 

[1] Ово је делимично коригована, завршна глава десете целине: О Вољно-логичкој кружности из књиге: Томислав Новаковић, Чиста воља и Атомика Кантове критике чистог ума/Начела практичне логике, DESIRE, Београд, 2010, од 931-993. стр. За више погледати сајт: www. filozof.rs