Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 21. Септембар 2017.

Tomislav Novakovic

Кант

Теоријски и практични ум

Теоријски и практични ум

Кант
Објављено: 22. Април 2017.

Није суштина "чисте субјективности пре све објективности" појавни окрет сазнајно-теоријског критичког ума у обезличеном, обезвољеном јединству празних форми–слепих садржаја, који утемељује све наше сазнање у оквиру могућег искуства, него суштински окрет практично-моралног ума,  који у самокритичног чистој вољи не утемељује само све наше одлучивање, деловање, него и саму логику и само сазнање теоријског, критичког ума!

детаљније

Супстанција и предикати

Супстанција и предикати

Кант
Објављено: 12. Март 2017.

Супстанцијално постојање (које не може да не постоји), утемељује свако друго постојање (које може да не постоји); а никако обрнуто, као у Кантовом примеру са талирима, где се тражи да се супстанцијално постојање (које не може да не постоји), потврђује са појединачним опажајима, или посебним, општим појмовима, судовима изведених из њих (који могу да не постоје)!

детаљније

Шта је то чисто у Критици чистог ума

Шта је то чисто у Критици чистог ума

Кант
Објављено: 06. Новембар 2015.

Кантова априорна чула не траже, као емпиричка, никакав садржај, афекцију предмета, јер су општи и нужни начини спољашњег и унутрашњег априорног опажања, изједначени са чистим опажајима спољашњег и унутрашњег. Такође, опште и нужно априорно Ја мислим, као чиста форма разума стоји пре конкретног емпиричког Ја које се сваки час мења, а пре свих конкретних судова, општи и нужни начини суђења (празне категорије). У чистом уму не постоје никакве готове идеје, него само опште и нужне форме априорног закључивања. Међутим, првостепено чисто није само чисто по форми,  него и по  садржини. Само чиста воља може  кроз чисту чулност, чист разум истовремено утемељити појавни окрет сазнајно-теоријског ума и кроз највише јединство чисте: мисли, речи, осећаја, одлуке, дела у једној слободној властитости, суштински окрет практично-моралног умa. Једна иста властитост није нужна само појединачну, вечну душу или опште и нужне сазнајне форме и садржаје него и за сваку конкретну личност у њеном практичном животу.

 

детаљније

Геније, анђео чувар и Дух утешитељ

Геније, анђео чувар и Дух утешитељ

Кант
Објављено: 19. Април 2015.

Ако Кант већ прихвата да је genius нарочити дух који води и штити, онда не може никако природа кроз генија прописивати правила уметности, јер је она (по Критици чистог ума), само трансцендентална идеја за јединство појавног искуства, него само слободан дух! Заправо, Кантово свођење надсазнајног, надопажајног духа који надахњује сваког узвишеног ствараоца или води сваку слободну душу –  на природу, која одређује правила уметности,  само је наставак пантеизма, деизма, материјализма...

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског.

 

Томислав Новаковић

Видео дана