Томислав Новаковић филозоф

Недеља | 13. Октобар 2024.

Tomislav Novakovic

Кант

Кантово схватање уобразиље

Кантово схватање уобразиље

Кант
Објављено: 17. Јануар 2018.

Мада Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља...

 


детаљније

Трансцендентални шематизам

Трансцендентални шематизам

Кант
Објављено: 03. Јануар 2018.

Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције  схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, Кант са трансценденталним шематизмом много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него  разума и унутрашње чула–опажаја времена!

детаљније

Теоријски и практични ум

Теоријски и практични ум

Кант
Објављено: 22. Април 2017.

Није суштина "чисте субјективности пре све објективности" појавном окрету обезличеног обезвољеног сазнајно-теоријског критичког ума који у јединству празних форми–слепих садржајауутемељује све наше сазнање у оквиру могућег искуства, него у суштинском окрету чисте воље и једне слободне властитости самокритичног практично-моралног ума која утемељује не само све наше одлучивање, деловање, него и сву логику и сазнање теоријског, критичког ума!

детаљније

Супстанција и предикати

Супстанција и предикати

Кант
Објављено: 12. Март 2017.

Супстанцијално постојање (које не може да не постоји), утемељује свако друго постојање (које може да не постоји); а никако обрнуто, као у Кантовом примеру са талирима, где се тражи да се супстанцијално постојање (које не може да не постоји), потврђује са појединачним опажајима, или посебним, општим појмовима, судовима изведених из њих (који могу да не постоје)!

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана