Томислав Новаковић филозоф

Недеља | 23. Јун 2024.

Tomislav Novakovic

Кант

Сазнање је искуство надсазнајног субјекта искуства

Сазнање је искуство надсазнајног субјекта искуства

Кант
Објављено: 20. Новембар 2014.

Тврдња да је наше сазнање дато у оквирима могућег искуства не износи суштину тог ограничења, него тек када се јасно каже да зато што сазнање може бити само искуство надсазнајног власника искуства, оно је другостепено, ограничено.

детаљније

Морал и добро

Морал и добро

Кант
Објављено: 16. Новембар 2014.

Неко је моралан  што хоће да буде добар (као што неко други неће), а не што по некој „мора,“ „треба“ основи... Кантов покушај да Бога сведе на морал, а слободу на морални закон који подражава општу и нужну природу води индиректно у атеизам и интересни, политички морал.

детаљније

Привид трансцендентализма

Привид трансцендентализма

Кант
Објављено: 09. Новембар 2014.

Иако на први поглед изгледа да Кантов трансцендентализам показује да се све спољашње управља према унутрашњем, слепи садржаји према празним формама, највиши став његове трансценденталне аналитике „услови могућности искуства уопште су у исто време и услови могућности предмета искуства“  управо доказује супротно: да се унутрашње управља према спољашњем, празне априорне форме према слепој садржини!

 

 

детаљније

 Извесност самопостојања из Ја мислим потире Кантов  окрет

Извесност самопостојања из Ја мислим потире Кантов окрет

Кант
Објављено: 08. Новембар 2014.

Кант посебно наглашава да је „скандал за људски ум“ што се не може доказати објективно постојање спољашњег света! Међутим, њеовом критицизам крије много већа немогућност: Из појавног јединства празних форми- слепих садржаја не само да не може доказати објективно постојања било којег, спољашњег, или унутрашњег) света, него је такво доказивање у противуречности са трансценденталним утемељењем.

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана