Томислав Новаковић филозоф

Недеља | 23. Јун 2024.

Tomislav Novakovic

Кант

Трансцендентална чулност не потирe само разлику између разума и чула него и саму суштину чулности

Трансцендентална чулност не потирe само разлику између разума и чула него и саму суштину чулности

Кант
Објављено: 05. Новембар 2014.

Aко трансцендентална чула не траже садржај, ни предмете који их афицирају, то  више и нису чула!..На крају, уместо да разум из општег и нужног појма синтетише појединачне, случајне садржаје у појмове, судове знања, код Канта општа и нужна чула–опажаји простора и времена утемељују опште и нужне појмове, судове мишљења!

детаљније

Општа и трансцендентална логика

Општа и трансцендентална логика

Кант
Објављено: 05. Новембар 2014.

Иако Кант  тврди да највишим ставовима чистог разума, не условљава  чистим опажајима чисте појмове, него чистим појмовима чисте опажаје, када изводи те основне ставове он не иде из чистог појма ка чистим опажајима, него, обрнуто, из синтетичке основе чистих опажаја ка чистим појмовима...

 

детаљније

Трансцендентални привид и привид трансцендентализма

Трансцендентални привид и привид трансцендентализма

Кант
Објављено: 05. Новембар 2014.

Иако Кант у трансценденталној дијалектици доказује да чист ум  изван оквира искуства упада у антиномије, када у трансценденталној аналитици чисти разум (пре сваког искуства) условљава највишим условом искуства (првостепеним рецептивитетом спољашњег и унутрашњег чулаопажаја простора и времена), он много пре трансценденталног привида чистог ума доказује привид трансцендентализма чистог разума!

детаљније

Трансцендентално Ја и једна иста властитост

Трансцендентално Ја и једна иста властитост

Кант
Објављено: 04. Новембар 2014.

Ја немам једну исту властитост из броја један, него тек из једне Ја=Ја исте властитости знам за број један, имам сваку да–не, јесте–није, хоћу–нећу  јасну мисао, реч, одлуку, дело. Само зато, што постоји синтетички најстарија основа (надсазнајне, надлогичке) једне исте властитости, постоји и аналитичка (сазнајно-логичка) математичка, научна основ и то је суштина приче и крај  дискусије старе две хиљаде година...

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана