Кант
Трансцендентално Ја и једна иста властитост
Кант
Објављено: 04. Новембар 2014.Ја немам једну исту властитост из броја један, него тек из једне Ја=Ја исте властитости знам за број један, имам сваку да–не, јесте–није, хоћу–нећу јасну мисао, реч, одлуку, дело. Само зато, што постоји синтетички најстарија основа (надсазнајне, надлогичке) једне исте властитости, постоји и аналитичка (сазнајно-логичка) математичка, научна основ и то је суштина приче и крај дискусије старе две хиљаде година...
детаљније
Субјективно и објективно време у Кантовој Критици чистог ума
Кант
Објављено: 04. Новембар 2014.Када неко мисли да Кантов оквир могућег искуства обухвата било које, какво могуће, прошло будуће место, време, заборавља се да тај критеријум искуства са човеком у спољашњем, објективном простору и времену, нема никакве везе са (његовим) унутрашњим, субјективним простором и временом, као чулима–опажајима у човеку!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић