Кант
Шта је то чисто у Критици чистог ума
Кант
Објављено: 06. Новембар 2015.Кант чисте опажаје спољашњег и унутрашњег чула (простор и време), чисто "Ја мислим", категорије разума и трансценденталне идеје ума изједначава са празним формама априорног опажања, суђења и закључивања. Међутим, првостепено чисто не може бити само чисто по форми, него и по садржини. Само чиста воља може сјединити чисто: опажање, суђење, закључивање и истовремено чисту мисао, реч, осећај, одлуку и дело. Једна иста властитост није нужна само појединачну, вечну душу или личност човека и државе у основи суштинског, практичног ума него и за све опште и нужне сазнајне форме и садржаје појавног, теоријског ума.
детаљније
Геније, анђео чувар и Дух утешитељ
Кант
Објављено: 19. Април 2015.Ако Кант већ прихвата да је genius нарочити дух који води и штити, никако не може природа кроз генија прописивати правила уметности (која је по његовој Критици чистог ума само трансцендентална идеја за јединство појавног искуства), већ само слободан дух! Заправо, то свођење (надсазнајног, надопажајног) слободног духа који надахњује сваког узвишеног ствараоца (води сваку слободну душу) на (општу и нужну) природу, која одређује правила уметности, само је наставак пантеизма, деизма, материјализма...
детаљније
Критика моћи суђења и прво издање Критике чистог ума
Кант
Објављено: 17. Април 2015.Кантова Критика моћи суђења само је могућа на основу првог издања Критике чистог ума, где уобразиља није само трећа моћ уз разум и чулност, него најстарије синтетичко јединство, која утемељује и чист разум и чист опажај. Међутим такво решење не потире само чист разум и чист опажај основи науке, него и чисту вољу у основи практично-моралне суштине! Природна наука губи ослонац математике, политика ослонац етике, право ослонац моралног закона, а религија ауторитет највиших заповести и са првостепеном уобразиљом враћа митологији, паганству...и зато се Кант таквог схватања уобразиље одрекао.
Критика моћи суђења и Критика чистог ума
Кант
Објављено: 12. Април 2015.Иако по Критици чистог ума нема никакве природа без трансценденталне конституције, Кант тврди да „природа кроз генија одређује правила уметности!“ Једина правила природе која су могућа по критицизму, су она у трансценденталном шематизму између чистог разума (категорија) и чисте чулности (простора и времена), сa продуктивном уобразиљим за синтетичке судове а приори природне науке. И као што слободна воља и практично-морални ум са грађанским законима и правом много пре стoје насупрот природног закона и права јачег него што су са њима у складу, тако генијални уметник са својом слободном имагинацијом много пре стоји насупрот општих и нужних закона природе неко што је са њима у складу.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић