Новости
О онтолошком доказу светог Анселма
Објављено: 12. Март 2017.Свети Анселмо каже: из представе, појма, идеје најсавршенијег, најузвишеније бића (од кога се не може замислити, представити, појмити ништа узвишеније, савршеније) у нашем мишљењу, осећању, уму, души, духу – следи нужно да такво биће постоји...Међутим, у Светом писму, савршено не само да није суштина, него чак ни атрибут Бога, него само створених ствари, бића...
Прочитај цео текст
Супстанција и предикати
Објављено: 12. Март 2017.Супстанцијално постојање (које не може да не постоји), утемељује свако друго постојање (које може да не постоји); а никако обрнуто, као у Кантовом примеру са талирима, где се тражи да се супстанцијално постојање (које не може да не постоји), потврђује са појединачним опажајима, или посебним, општим појмовима, судовима изведених из њих (који могу да не постоје)!
Прочитај цео текст
Воља и жеља
Објављено: 27. Јул 2016.Џоа Стјуарта Мила тврди да је "воља само наше уображење да једну ствар желимо зато што је хоћемо, уместо да је хоћемо зато што је желимо", а заправо је сасвим супротно тачно: без наше воље, која селектује квалитет и квантитет сваке жељене ствари, све те "конкретне" жеље много су пре опсена да волимо оно што само желимо, уместо да желимо оно што волимо.
Прочитај цео текст
Чистая воля в «Критике чистого разума» И. Канта
Објављено: 31. Март 2016.На первый взгляд название: «Чистая воля в кантовской Критике чистого разума» вызывает удивление: Откуда чистая воля в «Критике здравого разума»? Разве Кант первой критикой не вводит чистое Я мыслю только как пустую форму разума для всех слепых содержаний восприятия, а чистую волю только в «Критике практического разума»!? Здесь будет доказано, что чистая воля может присутствовать уже в «Критике чистого разума»; тут выведена основа прасинтетического Я и основа самой логики.
Прочитај цео текст
Личност и технологија
Објављено: 11. Децембар 2015.Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...
Прочитај цео текст
Лепота и љубав
Објављено: 14. Новембар 2015.Aко и лепо и праведно... по себи јесу то што јесу тек по добру по себи...онда јe најузвишенија љубав ка добру по себи, тек љубав ка лепом, праведном по себи...свим савршеним идејама.
Прочитај цео текст
Трансцендентална филозофија и метафизика властитости
Објављено: 06. Новембар 2015.Ако се из општег и нужног Ја мислим “изузме” старија чиста воља и најстарија прасинтетичка основа једне (Ја=Ја) исте властитости, нестаје и синтетичко „мислим“ и аналитичко А=А. Ја није свесно себе да постоји, јесте ни из праосновног „мислим“ ни из празног А=А, већ свест о сaмопостојању или постојању било чега другог, има из једне исте властитости, која је пре сваког опажаја или појма, сваке промене у нама самима или самим стварима она постојаност постојања која остаје, стаје, стоји, првостепено постоји, и то је суштина чисте субјективности пре све објективности.
Прочитај цео текст
Аналитичка метафизика
Објављено: 30. Октобар 2015.Аналитичка метафизика кроз дијалог најјачих филозофских идеја проналази оно суштинско јединство филозофије, науке, теологије, уметности, права, политике... применљиво на све практичне ствари, проблеме...
Прочитај цео текст
Геније, анђео чувар и Дух утешитељ
Објављено: 19. Април 2015.Ако Кант већ прихвата да је genius нарочити дух који води и штити, никако не може природа кроз генија прописивати правила уметности (која је по његовој Критици чистог ума само трансцендентална идеја за јединство појавног искуства), већ само слободан дух! Заправо, то свођење (надсазнајног, надопажајног) слободног духа који надахњује сваког узвишеног ствараоца (води сваку слободну душу) на (општу и нужну) природу, која одређује правила уметности, само је наставак пантеизма, деизма, материјализма...
Прочитај цео текст
Уметност и практично умеће
Објављено: 18. Април 2015.Лепо у складу боја и облика у слици, тонова и ритмова у музици, покрета у игри, речи и рима у поезији...тек хармонизује унутрашња лепота личности, која у највишем практичном умећу мириса истине и укуса љубави не саглашава само све супротности у човеку и држави, него и супротности живог и неживог...
Прочитај цео текст
О различитим врстама интелигенције
Објављено: 16. Април 2015.Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу. При процени те разумско-опaжајне интелигенције не узима се довољно у обзир говорна интелигенција исказивања суштинских мисли, идеја, које је и те како битнo за практичан живот и разумевање међу људима. А суштинког говора, који објeдињује научно-техничку, социјалну, емоционалну, уметничку, духовну интелигенцију за карактерно јединство човека и народа... не само да ће се сударати човек са човеком, природом, или држава са државом, него и очи у глави...
Прочитај цео текст
О бесконачности и коначности
Објављено: 14. Април 2015.За царство Божије човек треба бити по мери царства вечног. Да воли Бога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом и ближњега својега као самога себе. Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш, и остане колико хоћеш. Да има безмерје вере, милости, стрпљења, мудрости да као духовно рођени човек, царствени, небески прима и даје богатство љубави од Бога у највишој лепоти, истини, добру ...
Прочитај цео текст
Критика моћи суђења и Критика чистог ума
Објављено: 12. Април 2015.Иако по Критици чистог ума нема никакве природа без трансценденталне конституције, Кант тврди да „природа кроз генија одређује правила уметности!“ Једина правила природе која су могућа по критицизму, су она у трансценденталном шематизму између чистог разума (категорија) и чисте чулности (простора и времена), сa продуктивном уобразиљим за синтетичке судове а приори природне науке. И као што слободна воља и практично-морални ум са грађанским законима и правом много пре стoје насупрот природног закона и права јачег него што су са њима у складу, тако генијални уметник са својом слободном имагинацијом много пре стоји насупрот општих и нужних закона природе неко што је са њима у складу.
Прочитај цео текст
Принцип неодређености: „Иста река није никад иста.“
Објављено: 20. Фебруар 2015.Принцип неодређености тврди да се не може истинито, исправно говорити ни о једној одвојеној, појединачној ствари, појави, а ни о било којој, каквој „целини“ ствари... Како се све мења и зависи једно од другог, принцип неодређености тврди да се ниједна ствар не може одредити ни сама собом, ни нечим другим. Свака ствар зa своју одређеност јасност претпоставља неку другу ствар с којом се одређује, дефинише, а ова опет неку трећу ... и тако до у бескрај, те се свака ствар може дефинисати само условно и релативно..
Прочитај цео текст
Програм предавања на академији DESIRE
Објављено: 09. Децембар 2014.Филозофија нас учи да оно највредније не тражимо у спољашњим стварима, већ у нама самима... То је онај најспорији пут у коме се на почетку не види никакво померање, а на крају истина иде корацима од седам миља.
Прочитај цео текст