Новости
Начела практичне логике
Објављено: 21. Новембар 2014.Чиста воља практичном логиком саставља непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Јединством мисли са осећајем, речи са делом, као главе са телом, истине са животом једна иста властитост је најстарија синтетичка основа закона идентитета, а са јасним да–не, јесте–није, хоћу–нећу спонтаног мишљења, суђења, одлучивања, деловање, закона искључења трећег.
Прочитај цео текст
Да ли је постојање предикат
Објављено: 21. Новембар 2014.Ако се из Кантове тврдње: "Биће није реалан предикат", избаци (као сувишна) реч реално то је сада типичан суд традиционалне метафизике – где биће никад није ни било предикат, него старија супстанцијалност – и значи нешто сасвим супротно од онога што је Кант хтео да каже!
Прочитај цео текст
Аристотелов приступ категоријама
Објављено: 20. Новембар 2014.За Аристотела су категорије најосновнији логички или онтолошки предикати који се изричу о било чему. Они се не могу никако извести из неког прaосновног појма дедуктивно, него само најширом систематизацијом свих појединачних, посебних, општих појмова индуктивно. Такође, категорије се не могу свести једна на другу или извести једна из друге, јер када би то било могуће, ти изведени појмови био би нешто другостепено а оно из чега се изводе - категорија. Ипак, оне опет немају своје значење немају по себи, него у односу са другим категоријама.
Прочитај цео текст
О Платоновој држави
Објављено: 19. Новембар 2014.Када неумерене жеље тела у човеку и држави владају чулима, разумом, умом, оно најмање вредно поседује највредније и ствари завладају људима. Међутим када влада ум, највреднији део душе поседује ствари и људи владају државом. Mудраци-краљеви теже умом вечним идејама, а не породици и земаљском богатству, и како у потпуности владају собом, могу владати државом...
Прочитај цео текст
Једна слободна властитост
Објављено: 09. Новембар 2014.Питање: шта је човек, претпоставља да се са неким „потпуно познатим“ или више познатим појмом, бићем може објаснити потпуно “непознат“, или “мање познат“, појам "човека"?! Опет, која су то несумњива сазнања, потпуно поуздане истине, самоочигледне ствари? Постоји ли таква знања, такве ствари?... Поред тога, заборавља да је веза субјекта и предиката свим појмовима, судовима појавног сазнања могућа само из једне синтетички најстарије (Ја=Ја) исте властитости!
Прочитај цео текст
Наука и метафизика
Објављено: 07. Новембар 2014.Када нестану све опште и нужне релације простора–времена–материје–енергије астрофизике или се врати у свемогућност, неодређеност микрофизике тада се скаче у надматематичко creatio ex nihilo, у стварајућу слободу старије метафизике
Прочитај цео текст
Трансцендентална чулност не потирe само разлику између разума и чула него и саму суштину чулности
Објављено: 05. Новембар 2014.Aко трансцендентална чула не траже садржај, ни предмете који их афицирају, то више и нису чула!..На крају, уместо да разум из општег и нужног појма синтетише појединачне, случајне садржаје у појмове, судове знања, код Канта општа и нужна чула–опажаји простора и времена утемељују опште и нужне појмове, судове мишљења!
Прочитај цео текст
Хегелова самоспознаја духа као спознаја себе и самоспознаја себе као спознаја духа
Објављено: 05. Новембар 2014.Тако се начело Γνωύι σεηυτόν (спознај себе) достиже се тек на крају у Хегеловој умској личности–филозофији апсолутног знања, чистом мишљењу о самом мишљењу, апсолутном појму појма које потпуно сазнаје, схвата себе саставља субјективно и објективно, мишљење и биће. Вечни умни лик човека (људског рода) достиже апсолутним самосазнањем логички духовни лик истине вечне идеје, метатафизички лик Бога, постиже логичку кружност, излази из простора–времена–природе, који на тој разлици почетка краја, духу који се, оспољује, отуђује од себе и почивају.
Прочитај цео текст
Cogito ergo sum и властитост
Објављено: 04. Новембар 2014.Наше несумљиво постојање није утемељено у нашим конкретним мислима ни простом чину мишљења, него у синтетички најстаријој властитости, што остаје у свакој промени, стаје, стоји, надмислено, надопажајно постоји!
Прочитај цео текст
Трансцендентализам и егзистенцијализам
Објављено: 04. Новембар 2014.Хајдегер тврди да изван супстанцијалног тубивствовања нема никакве истине, никаквог бивствовања. Међутим, ако за то супстанцијално тубивствовање (најконкретнију коначну егзистенцију) некритички претпоставља простор–време–свет (све што се имало претпоставити), шта ту има даље да се филозофира, када је ту са филозофијом завршено већ на почетку, „речено“ све што се то имало рећи!?
Прочитај цео текст
Аристотелово схватање једног
Објављено: 04. Новембар 2014.Иако је суштинска ствар да је Бог један, један се не може изједначити са Богом, Бог сводити на највише једно по себи, један. Управо је обрнуто нужно… Свако конкретно једно и свако конкретно биће, за своју једноћу, једност, суштинско обличје, сврху, кретање у прелазу од своје могућности ка својој стварности, тражи сврху по себи, Божије апсолутно обличје, једно са највишом делатношћу, делом.
Прочитај цео текст
Трансцендентално Ја и једна иста властитост
Објављено: 04. Новембар 2014.Ја немам једну исту властитост из броја један, него тек из једне Ја=Ја исте властитости знам за број један, имам сваку да–не, јесте–није, хоћу–нећу јасну мисао, реч, одлуку, дело. Само зато, што постоји синтетички најстарија основа (надсазнајне, надлогичке) једне исте властитости, постоји и аналитичка (сазнајно-логичка) математичка, научна основ и то је суштина приче и крај дискусије старе две хиљаде година...
Прочитај цео текст
Апорије еволуционизма
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако начело борбе за опстанак сваке јединке, врсте подразумева у организацији ћелије, органа, организма старије начело сви за једног, један за све, очигледно да је хиперморално, хиперсоцијално начело у живом првостепено, а начело борбе за опстанак најјаче јединке, врсте изведено и другостепено.
Прочитај цео текст
Питање „шта је човек“ потире Кантов коперникански окрет
Објављено: 04. Новембар 2014.Када се питање шта је човек проглашава за суштинско, ту се поново практично-морални суштински ум враћа под сазнајно-логички појавни ум, и тако релативизује надсазнајна практично-морална суштина човека–људског рода. Надсазнајна властитост и слобода из суштинског окрета практично моралног ума управо треба да спрече да појавна питања–одговори појавног окрета сазнајног ума сведу човека–људски род на „ово“ или „оно“, него да на делу добра потврђују надсуштаствену личност и слободу и надсазнајну моралну суштину људског рода – оно општечовечанско, надлично.
Прочитај цео текст