Novosti
Načela praktične logike
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Чиста воља практичном логиком саставља непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Јединством мисли са осећајем, речи са делом, као главе са телом, истине са животом једна иста властитост је најстарија синтетичка основа закона идентитета, а са јасним да–не, јесте–није, хоћу–нећу спонтаног мишљења, суђења, одлучивања, деловање, закона искључења трећег.
Pročitaj ceo tekst
Da li je postojanje predikat
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Ако се из Кантове тврдње: "Биће није реалан предикат", избаци (као сувишна) реч реално то је сада типичан суд традиционалне метафизике – где биће никад није ни било предикат, него старија супстанцијалност – и значи нешто сасвим супротно од онога што је Кант хтео да каже!
Pročitaj ceo tekst
Aristotelov pristup kategorijama
Objavljeno: 20. Novembar 2014.За Аристотела су категорије најосновнији логички или онтолошки предикати који се изричу о било чему. Они се не могу никако извести из неког прaосновног појма дедуктивно, него само најширом систематизацијом свих појединачних, посебних, општих појмова индуктивно. Такође, категорије се не могу свести једна на другу или извести једна из друге, јер када би то било могуће, ти изведени појмови био би нешто другостепено а оно из чега се изводе - категорија. Ипак, оне опет немају своје значење немају по себи, него у односу са другим категоријама.
Pročitaj ceo tekst
O Platonovoj državi
Objavljeno: 19. Novembar 2014.Када неумерене жеље тела у човеку и држави владају чулима, разумом, умом, оно најмање вредно поседује највредније и ствари завладају људима. Међутим када влада ум, највреднији део душе поседује ствари и људи владају државом. Mудраци-краљеви теже умом вечним идејама, а не породици и земаљском богатству, и како у потпуности владају собом, могу владати државом...
Pročitaj ceo tekst
Jedna slobodna vlastitost
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Питање: шта је човек, претпоставља да се са неким „потпуно познатим“ или више познатим појмом, бићем може објаснити потпуно “непознат“, или “мање познат“, појам "човека"?! Опет, која су то несумњива сазнања, потпуно поуздане истине, самоочигледне ствари? Постоји ли таква знања, такве ствари?... Поред тога, заборавља да је веза субјекта и предиката свим појмовима, судовима појавног сазнања могућа само из једне синтетички најстарије (Ја=Ја) исте властитости!
Pročitaj ceo tekst
Nauka i metafizika
Objavljeno: 07. Novembar 2014.Када нестану све опште и нужне релације простора–времена–материје–енергије астрофизике или се врати у свемогућност, неодређеност микрофизике тада се скаче у надматематичко creatio ex nihilo, у стварајућу слободу старије метафизике
Pročitaj ceo tekst
Transcendentalna čulnost ne potire samo razliku između razuma i čula nego i samu suštinu čulnosti
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Aко трансцендентална чула не траже садржај, ни предмете који их афицирају, то више и нису чула!..На крају, уместо да разум из општег и нужног појма синтетише појединачне, случајне садржаје у појмове, судове знања, код Канта општа и нужна чула–опажаји простора и времена утемељују опште и нужне појмове, судове мишљења!
Pročitaj ceo tekst
Hegelova samospoznaja duha kao spoznaja sebe i samospoznaja sebe kao spoznaja duha
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Тако се начело Γνωύι σεηυτόν (спознај себе) достиже се тек на крају у Хегеловој умској личности–филозофији апсолутног знања, чистом мишљењу о самом мишљењу, апсолутном појму појма које потпуно сазнаје, схвата себе саставља субјективно и објективно, мишљење и биће. Вечни умни лик човека (људског рода) достиже апсолутним самосазнањем логички духовни лик истине вечне идеје, метатафизички лик Бога, постиже логичку кружност, излази из простора–времена–природе, који на тој разлици почетка краја, духу који се, оспољује, отуђује од себе и почивају.
Pročitaj ceo tekst
Cogito ergo sum i vlastitost
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Наше несумљиво постојање није утемељено у нашим конкретним мислима ни простом чину мишљења, него у синтетички најстаријој властитости, што остаје у свакој промени, стаје, стоји, надмислено, надопажајно постоји!
Pročitaj ceo tekst
Transcendentalizam i egzistencijalizam
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Хајдегер тврди да изван супстанцијалног тубивствовања нема никакве истине, никаквог бивствовања. Међутим, ако за то супстанцијално тубивствовање (најконкретнију коначну егзистенцију) некритички претпоставља простор–време–свет (све што се имало претпоставити), шта ту има даље да се филозофира, када је ту са филозофијом завршено већ на почетку, „речено“ све што се то имало рећи!?
Pročitaj ceo tekst
Aristotelovo shvatanje jednog
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Иако је суштинска ствар да је Бог један, један се не може изједначити са Богом, Бог сводити на највише једно по себи, један. Управо је обрнуто нужно… Свако конкретно једно и свако конкретно биће, за своју једноћу, једност, суштинско обличје, сврху, кретање у прелазу од своје могућности ка својој стварности, тражи сврху по себи, Божије апсолутно обличје, једно са највишом делатношћу, делом.
Pročitaj ceo tekst
Transcendentalno Ja i jedna ista vlastitost
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ја немам једну исту властитост из броја један, него тек из једне Ја=Ја исте властитости знам за број један, имам сваку да–не, јесте–није, хоћу–нећу јасну мисао, реч, одлуку, дело. Само зато, што постоји синтетички најстарија основа (надсазнајне, надлогичке) једне исте властитости, постоји и аналитичка (сазнајно-логичка) математичка, научна основ и то је суштина приче и крај дискусије старе две хиљаде година...
Pročitaj ceo tekst
Aporije evolucionizma
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ако начело борбе за опстанак сваке јединке, врсте подразумева у организацији ћелије, органа, организма старије начело сви за једног, један за све, очигледно да је хиперморално, хиперсоцијално начело у живом првостепено, а начело борбе за опстанак најјаче јединке, врсте изведено и другостепено.
Pročitaj ceo tekst
Pitanje „šta je čovek“ potire Kantov kopernikanski okret
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Када се питање шта је човек проглашава за суштинско, ту се поново практично-морални суштински ум враћа под сазнајно-логички појавни ум, и тако релативизује надсазнајна практично-морална суштина човека–људског рода. Надсазнајна властитост и слобода из суштинског окрета практично моралног ума управо треба да спрече да појавна питања–одговори појавног окрета сазнајног ума сведу човека–људски род на „ово“ или „оно“, него да на делу добра потврђују надсуштаствену личност и слободу и надсазнајну моралну суштину људског рода – оно општечовечанско, надлично.
Pročitaj ceo tekst