Томислав Новаковић филозоф

Петак | 19. Април 2024.

Tomislav Novakovic

Новости

Критичка историја филозофије

Објављено: 01. Мај 2017.

Само изворни филозоф са свеобухватном идејом, као кућом од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребити,  стручно и објективно интерпретирати историју филозофије...


Прочитај цео текст

Нова филозофска начела

Објављено: 01. Мај 2017.

Од пет суштинских подручја: метафизике властитости, метафизике језика, метафизике мириса и укуса, даха, метафизике додира, полности, рода, и микромакроксомологије, грчки филозофи су директно утемељили само микромакрокосмологију и индиректно метафизику чисте воље и метафизику језика...

 


Прочитај цео текст

Аристотелова метафизика

Објављено: 09. Април 2017.

На први поглед изгледа да Аристoтел сваку ствар (биће) испитује по четири узрока: по облику (шта је), по материји (од чега је), по кретању (шта је покреће) и по сврси (коју сврху има), а заправо се та његова тетрада  на крају своди на диаду! Као вечно духовно биће, највиши облик свих облика, сврха свих сврха, покретач свих кретања, наспрам само могућности безобличне, пасивне материје, Бог је из свог вечног живота по себи суштински узрок сваког могућег: облика, сврхе, кретања природног живота, бића од његове могућности ка његовој стварности...


Прочитај цео текст

Аристотелово учење о Богу

Објављено: 08. Април 2017.

Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.


Прочитај цео текст

Мало и велико Ја

Објављено: 28. Март 2017.

Уместо Декартовог или Кантовог "малог cogita" (Ја мислим) ... из кога се не може потврдити ни постојање нас самих, ни постојање света, а поготову апсолутно (Божије) вечно постојање, Хегел из великог cogita:"Божијег мислим, апсолутно постојим, јесам" самоодређујућег мишљења, појма по себи и за себе дијалектичке логике, која све (могуће, стварне, нужне) разлике, супротности атрибута, модуса саставља у апсолутно истинитој идеји, потврђује не само вечно духовно постојање Бога или самоизвесно постојање нас самих, него тек доказује сваку (могућу, стварну, нужну) постојаност постојања!


Прочитај цео текст

Метафизика личности

Објављено: 27. Март 2017.

Није практично-морални ум суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно јединство  чисте мисли, речи, одлуке и дела  практично-моралног ума  у слободној личности човека и државесуштинска страна ствари!

 


Прочитај цео текст

Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика

Објављено: 24. Март 2017.

Под утицајем аналитичке основе природне науке (физике, хемије, биологије...) и све друштвене науке: филозофија, психологија, право, социологија из економских, политичких спољашњих узрока индуктивно објашњавају суштину човека и народа... а заправо а сваке стране, краја сва та објашњења већ претпостављају надопажајну и надсазнајну вољу и надсуштаствену личност и синтетички, дедуктивни целовити дух који се никако не могу објаснити из тих спољашњег узрока...

 


Прочитај цео текст

Јединство биљке, животиње, човека

Објављено: 23. Март 2017.

Иако је биљка први микромакрокосмички пра-домаћин, који повезује земљу, воду, ваздух и светлост (небо), преображава неживо у живо, "једе" светлост и производи храну и кисеоник за сав остали живот, она се у теорији еволуције маргинализује и проглашава нижом организацијом. По чему су човек и животиње "виша" организација, ако две суштинске ствари – да преобразе неживо у живо, или "једу" најсавршенији вид енергије – не могу!?

 


Прочитај цео текст

Бог, највиша идеја добра и апсолутно сазнање, мишљење, појам

Објављено: 22. Март 2017.

Када се Бог објашњава, ближе одређује сазнањем, мишљењем, одређује се нечим другим, што је "јасније, одређеније" од Бога, што је апсурдно! Бог  ближе одређен сазнањем,  мишљењем само је Бог свог сазнања, мишљења а не Бог! Зато се у апофатичкој теологији за Бога само може  рећи да: јесте.


Прочитај цео текст

Етика и политика мисли

Објављено: 17. Март 2017.

Ни у демократији не влада цео народ, него само један део његових изабраних представника. Само када влада  бољи и способнији део народа, влада народ, а када влада гори део народа, он прво поробљава бољи део народа а затим и цео народ. Када у човеку или држави боље влада горим, то чини бољим човека и државу, јача слободу човека и слободу државе. А када влада гори део, то не само да води у тиранију, олигархију, анархију, смањује слободу човека и слободу државе и прави горе људе и гору државу, него води у поробљавањa тог народа, државе од стране других народа, државa.


Прочитај цео текст

Метафизика полности, рода

Објављено: 16. Март 2017.

Са једне стране брак искључује крвно сродство, са друге, утемељује сваки род. Када се муж и жена заветују пред Богом за заједницу новог рода та чиста воље не саставља само све разлике оба пола у једном телу,  него кроз старије духовно сродство од Бога и све разлике са другим људима у једном духу.


Прочитај цео текст

О духовној борби

Објављено: 16. Март 2017.

Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње. Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух човека и народа... Одбацивање лажи, зла не само да не смањује свет, него га слободним чином истине, добра повећава ка духовном безмерју.

 


Прочитај цео текст

Природна и друштвена наука

Објављено: 16. Март 2017.

Иако на први поглед изгледа да се само из једноставних разлика неживог може објаснити сложено живо, а тачно  је сасвим супротно: без без сложених (чулних, разумских, умских, вољних) супстанцијалних разлика живог не само да није могуће разликовање једноставног, неживог, него без човека (живог света) нема смисла разлика милионске температуре унутар звезде од апсолутне нуле празног простора, или било које једне од друге ствари, него и било чега од ничег!


Прочитај цео текст

Апсолутна идеја као јединство теоријске и практичне идеје

Објављено: 14. Март 2017.

 Ако је Исус Христос за верујућег човека само најузвишенија представа Бога, није сам за себе (по себи), него управо кроз јединство мишљења и бића, појма и опажаја, форме и садржине, појаве и суштине, временског и вечног, стварајућег духа и створене природе потврђује апсолутно: "Ја и Отац једно смо"... Иако тврди да је  „апсолутна идеја... јединство теоријске и практичне идеје"  Хегел апсолутно  потврђује само са теоријске стране филозофског мишљења, појма, а не кроз јединство теоријске и практичке идеје које је управо у Исусу Христу једино апсолутно присутно...


Прочитај цео текст

Три степена апсолутног духа код Хегела

Објављено: 14. Март 2017.

Нису најсавршенија уметничка дела Божија чулност, нити најузвишеније представe  у религији Божије самопредстављање, нити филозофске идеје Божије самоасазнање (као што мисли Хегел), већ је Божија апсолутност надчулна, надпредстављива, надсазнајна апсолутна воља и стварајућа слобода: „И рече Бог нека буде ... и Би..“.


Прочитај цео текст