О духовној борби
Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње. Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух човека и народа... Одбацивање лажи, зла не само да не смањује свет, него га слободним чином истине, добра повећава ка духовном безмерју.
Прича о змији у едемском врту, која искушава првог човека и жену, може се схватити као да су скривене зле мисли, осећаји изазивачи сваког зла.
Животиња има реп а змија је сам реп и отровни зуб!
Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње.
Отровни зуб убија тело, а зла мисао, реч трује дух сваког човека и народа.
Из добре мисли човек се супротставља злој мисли, из добре речи, злој речи, из добре одлуке, лошој одлуци, из доброг дела, лошем делу.
У Новом Завету се каже. "Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети, ако најпре јакога не свеже" И: " Дух је срчан, али је тијело слабо".
Ако је у човеку слабо што треба бити најјаче (Дух истине), како је слабо тек остало?
"Ако је видјело што је у теби тама, а камоли ли тама"?
Нечисти дух прво хули на Духа Светог, па на све остало зло.
Када лажни дух "свеже јаког", покори дух човека, лако ће савладати све остало.
Зато се хула на Духа Светог ни реч не опрашта.
Ако човек не одбије ту хулу, губи најјачу силу што може имати.
А кад одбије лаж, која га највише раслабљује, надјачат ће свако зло.
Само јасно не (нећу, не дам) срце лажи, злу, мирисно, укусни окрет у бити битке срца од убити ка љубити, кроз јак ослонац из подножја, ножног, утемељује чисто да (хоћу, дам) – јасно испружену руку, длан.
Одбацивање лажи, зла не само да не смањује свет, него га слободним чином добра суштински повећава ка квалитативном безмерју.
Човек не може достићи једну власт у себи, слободну властитост, када једно мисли, друго говори, треће одлучује, четврто ради...
Злочиначку вољу, колико год имала "јединство" у лажи и злу чека, ако не већ данас или сутра, онда у ближем, даљем времену сукоб, нејединство у себи и са другим вољама.