Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Личност и технологија
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 11. Децембар 2015.Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...
детаљније
Трансцендентална филозофија и метафизика властитости
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 06. Новембар 2015.Ако се из општег и нужног Ја мислим “изузме” старија чиста воља и најстарија прасинтетичка основа једне (Ја=Ја) исте властитости, нестаје и синтетичко „мислим“ и аналитичко А=А. Ја није свесно себе да постоји, јесте ни из праосновног „мислим“ ни из празног А=А, већ свест о сaмопостојању или постојању било чега другог, има из једне исте властитости, која је пре сваког опажаја или појма, сваке промене у нама самима или самим стварима она постојаност постојања која остаје, стаје, стоји, првостепено постоји, и то је суштина чисте субјективности пре све објективности.
детаљније
Основа за сваку будућу филозофију
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 28. Новембар 2014.Када Jа не би било конкретно, појединачно, властито Ја, зашто би се, уопште, звало Ја, било Ја?
Као што наше тело и сва наша чула (вид, слух, мирис, укус, додир) подразумевају у свом јединству старију вољу, тако све мишљење или сазнање нашег разума и теоријског ума (а не само одлучивање, деловање практичног ума), у својој најстаријој синтетичкој праоснови подразумева чисту вољу и једну синтетички најстарију исту властитост!
детаљније
Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 17. Новембар 2014.Није суштина чисте субјективности пре сваке објективности у појавном окрету теоријског ума, који у чистом "Ја мислим" сједињује празне форме: чула, разума, ума и слепе садржаје, утемељујући тако све наше сазнања у оквиру могућег искуства, већ у суштинском окрету чисте воље практично-моралног ума, која у слободној властитости не утемељује само наше слободно одлучивање, деловање практично-моралног ума него и чисто "Ја мислим " и сваку: логичност логике, сазнатљивост сазнања и општу и нужну истинитост истине теоријског ума!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић