Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 07. Јул 2022.

Tomislav Novakovic

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости

 Трансцендентална филозофија и метафизика властитости

Трансцендентална филозофија и метафизика властитости

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 06. Новембар 2015.

Ако се из општег и нужног Ја мислим  “изузме” старија чиста воља и најстарија прасинтетичка основа једне (Ја=Ја) исте властитости,   нестаје и синтетичко „мислим“  и аналитичко А=А. Ја није свесно себе да постоји, јесте ни из праосновног „мислим“ ни из празног А=А, већ свест о сaмопостојању или постојању било чега другог, има из једне исте властитости, која је пре сваког опажаја или појма, сваке промене у нама самима или самим стварима она постојаност постојања која остаје, стаје, стоји, првостепено постоји, и то је суштина чисте субјективности пре све објективности.

детаљније

 Основа за сваку будућу филозофију

Основа за сваку будућу филозофију

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 28. Новембар 2014.

Када Jа не би било конкретно, појединачно, властито Ја, зашто би се, уопште, звало Јабило Ја? 

Као што наше тело и сва наша чула (вид, слух, мирис, укус, додир) подразумевају у свом јединству старију вољу, тако све мишљење или сазнање нашег разума и теоријског ума (а не само одлучивање, деловање практичног ума), у својој најстаријој синтетичкој праоснови подразумева чисту вољу и једну синтетички најстарију исту властитост! 

 

 


 

детаљније

Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.

Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 17. Новембар 2014.

Није суштина чисте субјективности пре сваке објективности у појавном окрету теоријског ума, који у чистом "Ја мислим" сједињује празне форме: чула, разума, ума и слепе садржаје, утемељујући тако све наше сазнања у оквиру могућег искуства, већ у суштинском окрету чисте воље практично-моралног ума, која у слободној властитости не утемељује само наше слободно одлучивање, деловање практично-моралног ума него и чисто "Ја мислим " и сваку: логичност логике, сазнатљивост сазнања и општу и нужну истинитост истине теоријског ума!

 

детаљније

Крст као квадратура круга

Крст као квадратура круга

Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 09. Новембар 2014.

Савршен од рода небеског и једини безгрешан у роду људском, поставља се као да је крив за све да у квадрату круга у крсту откупи грешно, све наше криве мисли, осећаје, дела окрене на исправно, право.



детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?

 

  Томислав Новаковић

Видео дана