Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Метафизика личности
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 27. Март 2017.Није практично-морални ум суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно јединство чисте мисли, речи, одлуке и дела практично-моралног ума у слободној личности човека и државе, суштинска страна ствари!
детаљније
О духовној борби
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 16. Март 2017.Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње. Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух човека и народа... Одбацивање лажи, зла не само да не смањује свет, него га слободним чином истине, добра повећава ка духовном безмерју.
детаљније
Воља и жеља
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 27. Јул 2016.Џоа Стјуарта Мила тврди да је "воља само наше уображење да једну ствар желимо зато што је хоћемо, уместо да је хоћемо зато што је желимо", а заправо је сасвим супротно тачно: без наше воље, која селектује квалитет и квантитет сваке жељене ствари, све те "конкретне" жеље много су пре опсена да волимо оно што само желимо, уместо да желимо оно што волимо.
детаљније
Чистая воля в «Критике чистого разума» И. Канта
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 31. Март 2016.На первый взгляд название: «Чистая воля в кантовской Критике чистого разума» вызывает удивление: Откуда чистая воля в «Критике здравого разума»? Разве Кант первой критикой не вводит чистое Я мыслю только как пустую форму разума для всех слепых содержаний восприятия, а чистую волю только в «Критике практического разума»!? Здесь будет доказано, что чистая воля может присутствовать уже в «Критике чистого разума»; тут выведена основа прасинтетического Я и основа самой логики.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић