Metafizika čiste volje i jedne slobodne vlastitosti
Metafizika ličnosti
Metafizika čiste volje i jedne slobodne vlastitosti
Objavljeno: 27. Mart 2017.Nije praktično-moralni um suštinska strana stvari što je saznanje ograničeno i pojavno, nego je saznanje ograničeno i pojavno što je nadsaznajno jedinstvo čiste misli, reči, odluke i dela praktično-moralnog uma u slobodnoj ličnosti čoveka i države, suštinska strana stvari!
detaljnije
O duhovnoj borbi
Metafizika čiste volje i jedne slobodne vlastitosti
Objavljeno: 16. Mart 2017.Opasniji je u srcu lukavi jezik laži, zla, nego otrovni zub mržnje. Otrovni zub truje telo, a zla misao, reč duh čoveka i naroda... Odbacivanje laži, zla ne samo da ne smanjuje svet, nego ga slobodnim činom istine, dobra povećava ka duhovnom bezmerju.
detaljnije
Volja i želja
Metafizika čiste volje i jedne slobodne vlastitosti
Objavljeno: 27. Jul 2016.Džoa Stjuarta Mila tvrdi da je "volja samo naše uobraženje da jednu stvar želimo zato što je hoćemo, umesto da je hoćemo zato što je želimo", a zapravo je sasvim suprotno tačno: bez naše volje, koja selektuje kvalitet i kvantitet svake željene stvari, sve te "konkretne" želje mnogo su pre opsena da volimo ono što samo želimo, umesto da želimo ono što volimo.
detaljnije
Čistaя volя v «Kritike čistogo razuma» I. Kanta
Metafizika čiste volje i jedne slobodne vlastitosti
Objavljeno: 31. Mart 2016.Na pervый vzglяd nazvanie: «Čistaя volя v kantovskoй Kritike čistogo razuma» vыzыvaet udivlenie: Otkuda čistaя volя v «Kritike zdravogo razuma»? Razve Kant pervoй kritikoй ne vvodit čistoe Я mыslю tolьko kak pustuю formu razuma dlя vseh slepыh soderžaniй vospriяtiя, a čistuю volю tolьko v «Kritike praktičeskogo razuma»!? Zdesь budet dokazano, čto čistaя volя možet prisutstvovatь uže v «Kritike čistogo razuma»; tut vыvedena osnova prasintetičeskogo Я i osnova samoй logiki.
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković