Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 03. Фебруар 2022.Та богоостављеност Сина и смртног света је за наследство вечног живота и оставштину вечног света.. Отац оставља Сина, али Син не оставља Оца, већ у безгрешном телу и крви у крсту остаје потпуно веран Оцу, да престолом љубави и круном истине откупи смртног човека и освоји безгрешни, бесмртни свет.
детаљније
Благодарје: Квадратура круга у крсту
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 18. Јануар 2022.Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског. И као што су у кружници све тачке подједнако удаљене од центра, тако су од средишта Божије љубави, истине у крсту подједнако удаљени сви људи.
детаљније
Карактер је наша судбина
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 28. Октобар 2020.Као што карактерним јединством слободне: мисли, речи, одлуке и дела човек држи судбину у својим рукама, тако и народ карактерним јединством своје изборне воље, која слободно поставља и смењује највише представнике сваке посебне сфере: законодавне, судске, извршне и информативне власти, држи судбину у својим рукама...
детаљније
Метафизика личности
Метафизика чисте воље и једне слободне властитости
Објављено: 27. Март 2017.Није практично-морални ум суштинска страна ствари што је сазнање ограничено и појавно, него је сазнање ограничено и појавно што је надсазнајно јединство чисте мисли, речи, одлуке и дела слободне властитости практично-моралног ума човека и државе, суштинска страна ствари!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?
Томислав Новаковић