Томислав Новаковић филозоф

Недеља | 23. Јун 2024.

Tomislav Novakovic

Филозофија и филозофија

Стара и нова филозофија

Стара и нова филозофија

Филозофија и филозофија
Објављено: 05. Новембар 2014.

Свакако да потреба за мудрошћу не може нестати у човеку и  човечанству... Филозофија је постала слуга науке на крају, јер није била довољно мудра да неке пресудне области у животу појединца и државе као своја темељна подручја утемељи на почетку… И  она то своје  место  може поново задобити само ако утемељи та  подручја...

 

 

детаљније

Спинозина геометријска метода и Кантов трансцендентализам

Спинозина геометријска метода и Кантов трансцендентализам

Филозофија и филозофија
Објављено: 05. Новембар 2014.

Спиноза својом геометријском методом у апсолутној субјективности са свих страна бесконачног Бога утемељује сву објективност, а пре свега несводиве атрибуте мишљења и просторности, а Кант трансценденталним методом, у нашој, чистој субјективности сву појавну објективност, а првенствено две несводиве сазнајне моћи мишљења и опажања

 

детаљније

Спинозин Бог и Платонова идеја добра

Спинозин Бог и Платонова идеја добра

Филозофија и филозофија
Објављено: 05. Новембар 2014.

Спинозини бесконачни атрибути су утемељени у једној са свих страна бесконачној супстанцији, Богу, а Платонове вечне идеје у квалитативном безмерју највише идеје добра. Спиноза своју књигу зове Етика, иако Бога, слично Хераклиту, одређује изван добра и зла, а Платон највишу идеју добра утемељује надсазнајно, надонтолошки, Бога своди на највишу идеју добра, схвата као сврху по себи, као апсолутни узрок постојања и сазнања макро-микросвета света и сваке појединачне идеје.

детаљније

Једно и бивствовање

Једно и бивствовање

Филозофија и филозофија
Објављено: 05. Новембар 2014.

Парменидов први доказ своди се да бивствовање јесте... да ми не можемо мислити, судити, говорити о небивствовању, о ничему, него само о бивствовању, о нечему Ипак, откуд знамо да је то наше мишљење, суђење, говорење уопште  нешто, а не исто тако ништа!?

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана