Филозофија и филозофија
Лајбниц и Хегел
Филозофија и филозофија
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако монаде „немају врата ни прозоре“, како представљају било шта изван себе? Лајбниц не каже да су њихове представе самопредставе. Ипак, шта ће Бог представљати изван (самог) себе? Неки други свет, “објективну“ спољашњост? И како уопште постоји било какав један (објективни свет) изван супстанцијалних појединачности монада?
детаљније
Етичко и онтолошко код Спинозе и Канта
Филозофија и филозофија
Објављено: 04. Новембар 2014.Кант негацијом метафизике и појавних сазнања теоријског ума из суштинског практично-моралног ума његових надсазнајних идеја засновао општа и нужна начела Метафизике морала, а Спиноза, насупрот томе, интелектуалном интуицијом најопштијих најнужнијих идеја разума, ума, из јасних и адекватних сазнања метафизике утемељио општа и нужна практична начела Божијег–природног морала за све осећаје, жудње душе, потребе, афекте тела...
Трансцендентализам и егзистенцијализам
Филозофија и филозофија
Објављено: 04. Новембар 2014.Хајдегер тврди да изван супстанцијалног тубивствовања нема никакве истине, никаквог бивствовања. Међутим, ако за то супстанцијално тубивствовање (најконкретнију коначну егзистенцију) некритички претпоставља простор–време–свет (све што се имало претпоставити), шта ту има даље да се филозофира, када је ту са филозофијом завршено већ на почетку, „речено“ све што се то имало рећи!?
детаљније
Апсолутни дух и највиша идеја добра
Филозофија и филозофија
Објављено: 04. Новембар 2014.Уместо да вечни квалитети у целини апсолутне идеје тек задобију своје место, појачају, конкретизују свој појединачни, посебни смисао, тоталитет мишљења, појма по себи и за себе у самосазнању апсолутне идеје потире суштинско постојање, одређење сваке појединачне идеје.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић