Filozofija i filozofija
Lajbnic i Hegel
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako monade „nemaju vrata ni prozore“, kako predstavljaju bilo šta izvan sebe? Lajbnic ne kaže da su njihove predstave samopredstave. Ipak, šta će Bog predstavljati izvan (samog) sebe? Neki drugi svet, “objektivnu“ spoljašnjost? I kako uopšte postoji bilo kakav jedan (objektivni svet) izvan supstancijalnih pojedinačnosti monada?
detaljnije
Etičko i ontološko kod Spinoze i Kanta
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Kant negacijom metafizike i pojavnih saznanja teorijskog uma iz suštinskog praktično-moralnog uma njegovih nadsaznajnih ideja zasnovao opšta i nužna načela Metafizike morala, a Spinoza, nasuprot tome, intelektualnom intuicijom najopštijih najnužnijih ideja razuma, uma, iz jasnih i adekvatnih saznanja metafizike utemeljio opšta i nužna praktična načela Božijeg–prirodnog morala za sve osećaje, žudnje duše, potrebe, afekte tela...
Transcendentalizam i egzistencijalizam
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Hajdeger tvrdi da izvan supstancijalnog tubivstvovanja nema nikakve istine, nikakvog bivstvovanja. Međutim, ako za to supstancijalno tubivstvovanje (najkonkretniju konačnu egzistenciju) nekritički pretpostavlja prostor–vreme–svet (sve što se imalo pretpostaviti), šta tu ima dalje da se filozofira, kada je tu sa filozofijom završeno već na početku, „rečeno“ sve što se to imalo reći!?
detaljnije
Apsolutni duh i najviša ideja dobra
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Umesto da večni kvaliteti u celini apsolutne ideje tek zadobiju svoje mesto, pojačaju, konkretizuju svoj pojedinačni, posebni smisao, totalitet mišljenja, pojma po sebi i za sebe u samosaznanju apsolutne ideje potire suštinsko postojanje, određenje svake pojedinačne ideje.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković