Томислав Новаковић филозоф

Понедељак | 29. Новембар 2021.

Tomislav Novakovic

Филозофија и филозофија

Да ли види који зна или зна који види?

Да ли види који зна или зна који види?

Филозофија и филозофија
Објављено: 16. Новембар 2014.

Кант  простор и време проглашава за априорна чула– опажаје спољашњег, унутрашњег, а прескаче старија питања: како се уопште види, чује... Зашто? Зато што се фиктивни спољашњи или унутрашњи опажај може изједначити са aприорном формом (простора или времена), док се форме стварних чула  никако не могу свести на „априорне“ опажаје,  јер је за опажаје тих стварних чула, свакако, нужан садржај.

детаљније

О смислу и потреби за филозофијом у нашем времену.

О смислу и потреби за филозофијом у нашем времену.

Филозофија и филозофија
Објављено: 16. Новембар 2014.

Филозофија је постала слуга науке на крају, што је  најбитнија подручја живота, у којима се најпре испољава мудрост човека и народа – запоставила на почетку! Међутим, као као што срце, глава... служе целом телу, тако и права мудрост сваком подручју живота. Зато су нова филозофска начела не само потребна него и нужна...


детаљније

Математика за Платона и Канта

Математика за Платона и Канта

Филозофија и филозофија
Објављено: 11. Новембар 2014.

За Платона је почетна општост и нужност геометрије: „Ко не зна геометрију нека не улази унутра“, била полазиште општег и нужног сазнања у нама и у космосу. А Кантово утемељење математике у трансценденталном јединству чистих појмова–опажаја је фиктивна ствар јер за општост и нужност разумских или чулних форми управо зна из општих и нужних судова математике!

детаљније

Декарт и Кант

Декарт и Кант

Филозофија и филозофија
Објављено: 08. Новембар 2014.

Иако Кант каже: „Наше унутрашње искуство, које је по Картезијусу несумљиво, је могуће само под претпоставком спољашњег искуства,“ када у најизвеснијем ставу тврди: „У синтетичком праосновном јединству аперцепције ја сам свестан себе не као појаве, нити као ствари по себи, већ сам свестан само тога да постојим. Ова представа јесте мишљење а не опажање“ он понавља исто што и Декарт...

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Као што човек влада собом само када бољи део влада горим, тако и држава влада собом само када бољи део  влада горим. Само када влада бољи и способнији део народа, влада народ, а када влада гори и неспособнији, он прво поробљава бољи део народа, а затим и цео народ. Када бољи део, влада горим то чини бољим човека и државу, јача слободу човека и слободу државе, а када влада гори део, то не само да прави горе људе и гору државу, слаби слободу човека и слободу државе,  производећи: тиранију, олигархију, анархију, него води у поробљавање тог народа,  државе од стране других народа, државa...

    

Томислав Новаковић

Видео дана