Filozofija i filozofija
O smislu i potrebi za filozofijom u našem vremenu.
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 16. Novembar 2014.Filozofija je postala sluga nauke na kraju, što je najbitnija područja života, u kojima se najpre ispoljava mudrost čoveka i naroda – zapostavila na početku! Međutim, kao kao što srce, glava... služe celom telu, tako i prava mudrost svakom području života. Zato su nova filozofska načela ne samo potrebna nego i nužna...
Da li vidi koji zna ili zna koji vidi?
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 16. Novembar 2014.Kant prostor i vreme proglašava za apriorna čula– opažaje spoljašnjeg, unutrašnjeg, a preskače starija pitanja: kako se uopšte vidi, čuje... Zašto? Zato što se fiktivni spoljašnji ili unutrašnji opažaj može izjednačiti sa apriornom formom (prostora ili vremena), dok se forme stvarnih čula nikako ne mogu svesti na „apriorne“ opažaje, jer je za opažaje tih stvarnih čula, svakako, nužan sadržaj.
detaljnije
Matematika za Platona i Kanta
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 11. Novembar 2014.Za Platona je početna opštost i nužnost geometrije: „Ko ne zna geometriju neka ne ulazi unutra“, bila polazište opšteg i nužnog saznanja u nama i u kosmosu. A Kantovo utemeljenje matematike u transcendentalnom jedinstvu čistih pojmova–opažaja je fiktivna stvar jer za opštost i nužnost razumskih ili čulnih formi upravo zna iz opštih i nužnih sudova matematike!
detaljnije
Dekart i Kant
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 08. Novembar 2014.Iako Kant kaže: „Naše unutrašnje iskustvo, koje je po Kartezijusu nesumljivo, je moguće samo pod pretpostavkom spoljašnjeg iskustva,“ kada u najizvesnijem stavu tvrdi: „U sintetičkom praosnovnom jedinstvu apercepcije ja sam svestan sebe ne kao pojave, niti kao stvari po sebi, već sam svestan samo toga da postojim. Ova predstava jeste mišljenje a ne opažanje“ on ponavlja isto što i Dekart...
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković