Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 07. Јул 2022.

Tomislav Novakovic

Филозофија и филозофија

Недоследности у утемељењу Платонове Државе

Недоследности у утемељењу Платонове Државе

Филозофија и филозофија
Објављено: 09. Мај 2019.

Као што идеја добра утемељује све идеје ума и свака идеја ума своје копије у појмовима разума и сенке у опажајима чула и нагонима тела, тако и вечне идеје својине и сродства  своје копије и сенке у појмовима разума, опажајима чула и нагонима тела...

детаљније

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Филозофија и филозофија
Објављено: 17. Јануар 2018.

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само кроз метафизичко искуство душе између ума на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни; као код Платона пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до умског сећање, препознавања целовитих идеја.

детаљније

Кантово схватање уобразиље

Кантово схватање уобразиље

Филозофија и филозофија
Објављено: 17. Јануар 2018.

Иако Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља!

 


детаљније

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Филозофија и филозофија
Објављено: 24. Август 2017.

Платон  идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел   стварну државу, као највише добро (за нас), кроз супстанцијалну политику.

 

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Ако је "хиперморално", "хиперсоцијално" начело "сви за једног, један за све" присутно већ у јединству честица у атому, или атома у сваком молекулу неживог, а камоли у органским молекулима или вези органела у ћелији, ћелија у органу, органа у организму сваке јединке, врсте живог, "себични ген "борбе за опстанак који селектује најјаче јединке, врсте не може се никако апсолутизовати као једна фундаментална теорија.
Суштинско питање је много пре: како и зашто се огроман број сличних и различитих органских молекула, органела састављају у ћелије, ћелије у подоргане, органи у чула и удове тела и са стотине и хиљаде најразличитих функција у организмима свакe јединке или врсте!?

 

  Томислав Новаковић

Видео дана