Filozofija i filozofija
Stara i nova filozofija
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Svakako da potreba za mudrošću ne može nestati u čoveku i čovečanstvu... Filozofija je postala sluga nauke na kraju, jer nije bila dovoljno mudra da neke presudne oblasti u životu pojedinca i države kao svoja temeljna područja utemelji na početku… I ona to svoje mesto može ponovo zadobiti samo ako utemelji ta područja...
detaljnije
Spinozina geometrijska metoda i Kantov transcendentalizam
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Spinoza svojom geometrijskom metodom u apsolutnoj subjektivnosti sa svih strana beskonačnog Boga utemeljuje svu objektivnost, a pre svega nesvodive atribute mišljenja i prostornosti, a Kant transcendentalnim metodom, u našoj, čistoj subjektivnosti svu pojavnu objektivnost, a prvenstveno dve nesvodive saznajne moći mišljenja i opažanja
detaljnije
Spinozin Bog i Platonova ideja dobra
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Spinozini beskonačni atributi su utemeljeni u jednoj sa svih strana beskonačnoj supstanciji, Bogu, a Platonove večne ideje u kvalitativnom bezmerju najviše ideje dobra. Spinoza svoju knjigu zove Etika, iako Boga, slično Heraklitu, određuje izvan dobra i zla, a Platon najvišu ideju dobra utemeljuje nadsaznajno, nadontološki, Boga svodi na najvišu ideju dobra, shvata kao svrhu po sebi, kao apsolutni uzrok postojanja i saznanja makro-mikrosveta sveta i svake pojedinačne ideje.
detaljnije
Jedno i bivstvovanje
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Parmenidov prvi dokaz svodi se da bivstvovanje jeste... da mi ne možemo misliti, suditi, govoriti o nebivstvovanju, o ničemu, nego samo o bivstvovanju, o nečemu Ipak, otkud znamo da je to naše mišljenje, suđenje, govorenje uopšte nešto, a ne isto tako ništa!?
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković